Били смо у прилици да посматрамо како наметнути “исправан борбени” став код појединих стрелаца резултира скоро невероватним промашајима и општом несигурношћу у сопствену стрељачку вештину
Приликом избора најприкладнијег пиштоља данашњице многи ауторитети препоручују оружје калибра .45 АЦП и са што већим бројем метака у оквиру, сматрајући да је то идеалан избор за војску, полицију, бодигард службе и случајеве нужне самоодбране цивилних корисника. Овакав вишедеценијски тренд довео је до појаве да пиштоље великог капацитета оквира и крупног калибра набављају и поседују особе које, генерално, не могу њиме с успехом да рукују.
Прочитајте још: Чека се коначна одлука: Колико је извесно да војска САД изабере муницију са чаурама од полимера, композита или челика?
Ту првенствено мислимо на категорију цивила. Такође, међу припадницима војних и полицијских формација има особа женског пола и/или ситније грађе, па за њих у великом броју случајева додељено формацијско оружје више представља баласт.
Велика очекивања
СИГ П227 је као службено оружје уврштен једино у опрему државних полицијских агенција Индијане и Пенсилваније, Фото: М. Милановић
Годинама уназад, са нескривеним задовољством смо користили сваку прилику да испалимо који хитац користећи модел СИГ Сауер П227, јер нам се чинило како је то идеално оружје које се може носити у спољњој футроли на опасачу, довољно је безбедно да увек буде приправно за дејство са метком у цеви и било којом ненапрегнутом опругом, а о учинку калибра .45 АЦП је све речено. Очекивали смо да разне специјализоване службе прихвате овај моћни и рафинирани пиштољ највише класе. Барем оне којима позамашна набавна цена не представља проблем.
Специјализоване службе нису прихватиле нови, рафинирани пиштољ највише класе.
У међувремену је фабрика без много пропратних ефеката једноставно прекинула производњу овог модела, а као службено оружје прихватиле су га једино државне полицијске агенције Индијане и Пенсилваније. Премало за такав квалитет, предиспозиције и потенцијал. Затечени таквим развојем збивања, тражили смо одговоре због чега овај модел није боље прихваћен на тржишту и добијене су врло индикативне информације.
Четрдесетпетице и ситнији корисници
Стрелци са ситнијим шакама не морају да користе дубоки хват, Фото: М. Милановић
Иако је конструкторски тим много пажње посветио дизајну бочних панела дршке ради удобнијег прихвата, ширина рукохвата је ипак оцењена као предимензионирана. У поређењу са пиштољима Глок 21 и XД у истом калибру .45 АЦП, осетно је како конструкције са полимерским рамом имају мању ширину упркос дворедим оквирима. Осим тога, поменути конкурентски модели имају капацитет од 13 метака у поређењу са 10 код СИГ решења. Додајмо томе разлику у цени и све постаје јасније.
Данас сви стрелци користе стрељачки став.
Морали смо да уочимо како је поприличан број корисника модела П227 указао на њихов осећај нелагодности приликом гађања из овог пиштоља, уобичајеним ставом. О чему је реч? Скоро сви стрелци у наше доба одреда користе тренутно актуелни стрељачки став који је произашао из прихвата и кретњи ИПСЦ такмичара: нишањење са оба отворена ока, благо повијена колена, стопала размакнута у ширини рамена, издизање оружја из зоне грудне кости у линију нишањења, што је могуће дубљи хват са палчевима на горе, руке исправљене у потпуности, кажипрст слабије шаке на бранику обарача... Све побројано исказује одличне резултате ако се спремате за какво такмичење и користите типске пиштоље за ИПСЦ. Какав је сценарио уколико у шакама имате оружје снажијег калибра, а ви нисте нарочито снажни и у пуној кондицији? Наравно - промашаји.
Поређење ширине пиштоља СИГ П227 и Глок 21, Фото: М. Милановић
Након што смо недавно присуствовали редовном гађању састава једне професионалне формације службеним пиштољима домаће продукције - ЦЗ99, још једном смо се уверили како наметнути "једини правилни" став не доности жељене резултате.
Корекције стрељачког става
То је био повод да још једном “ставимо у ринг” некада перспективни СИГ Сауер П227 и проверимо услед чега одређени потенцијални корисници не могу њиме успешно да овладају. Ради поређења, за тест смо одабрали пиштоље Глок 21 и 30 истог калибра .45 АЦП, а на располагању нам је била муниција ужичког “Првог партизана” са зрнима типа ФМЈ масе 230 грејна и СЈХП масе 185 грејна.
Ово оружје боље лежи мањим шакама.
Циљно смо одабрали особе разнолике телесне конституције, почев од дама све до верзираних тест стрелаца оружарске индустрије. Најпре, уочено је како корисници мањих шака и танких прстију неупоредиво боље одржавају овакво оружје стабилним, уколико не придржавају предњи део браника обарача кажипрстом слабије шаке. Исто важи за свеукупни положај руку. Тачније, сви одреда су боље поготке остваривали када би пиштољ држали ближе себи са савијеним лактовима, тако што су га потезали директно из футроле или узимали са стола.
Многи корисници овог модела указали су на њихов осећај нелагодности приликом гађања из пиштоља СИГ Сауер П227 уобичајеним ставом, Фото: М. Милановић
Дакле, почетни став са оружјем у зони соларног плексуса нека остане за ИПСЦ и слична надметања, или неко сасвим другачије оружје. Симулација употребе сва три пиштоља у службене намене је спроведена тако што је више присутних напунила оружје до пуног капацитета оквира, па га с метком у цеви (СИГ П227 смо декокером пребацили у ДА мод), у спољној футроли носили дуж опитног тунела пар стотина метара. После повратка на почетну позицију, стрелац би претрчао исту раздаљину и дејствовао тек када би пришао до удаљености десетак корака од мете. Занимљиво, мерењем времена од момента потезања до краја серије од три метка, као и очитавањем група погодака, Глок 21 је забележио најбоље просечне резултате.
Категорија "3x3"
Супротно саветима, део стрелаца стабилније држи овај пиштољ ако кажипрст слабије руке није на обарачу, Фото: М. Милановић
Током дугогодишње преписке са искусним и верзираним инструкторима дефанзивне употребе краткоцевног ватреног оружја, спознали смо из којих разлога који скоро свим полазницима својих курсева сугеришу компактније једноставне пиштоље попут Глок 19 у калибру 9x19 мм или револвера .38 Специал, са цеви од два до три инча.
Прочитајте још: Да ли је одељенско оружје нове генерације револуција или промашај?
Према америчким искуствима, осим ретких изузетака, све ситуације у којима нека особа оправдано потегне ватрено оружје, могу се сврстати у категоријју “3x3” - испаљује се највише три метка за три секунде на раздаљини до три јарда. Укупно узев, свако од нас љубитеља пиштоља воли да има неку од популарних „четрдесет петица“, али процентуално је мали број оних који могу да извуку оно најбоље од таквог система оружје-метак.
