С нескривеним задовољством испробали смо врло атрактивну пушку Барретт Модел 98Б калибра .300 Винчестер Магнум
Савремене конструкције снајперских пушака намењених тактичкој употреби личе једна на другу до непрепознатљивости. Следећи актуелни тренд и конкретне захтеве непосредних корисника, бројни произвођачи широм света скоро су стандардизовали општи изглед овог оружја високе прецизности.
Прочитајте још: Шта доноси четврта генерација СРС репетирки?
Такође, палета калибара око којих се оне креирају је сведен на тек неколико типично војних: 7,62x51 мм НАТО, 7,62x54Р категорија пушчане муниције стандардних карактеристика, као и потентне .338 Лапуа Магнум, .50 БМГ и 12,7x108 мм.
Иако су модерне тактичке снајперке врло сличне, ову смо запазили поред мноштва другог оружја, фото: М. Милановић
Сваки од ових калибара има одређене квалитете, али и недостатке услед којих конструктори реномираних фабрика и даље покушавају да пронађу оптимално решење система оружје-метак за снајперска дејства на пројектованим даљинама до циља.
Стрес за стрелца и оптику
Снажна муниција .300 Винчестер Магнум је осмишљена да омогући поготке на удаљеностима већим од уобичајених ловачких ситуација, а изванредна својства спољне балистике омогућавала су да стрелац "компензује" грешку у процени даљине. Осим тога, различити утицаји попут бочног ветра, високе влажности ваздуха и феномена косог хица су се мање одражавали на путању зрна у поређењу с уобичајеним пушчаним мецима. С друге стране, изузетно непријатан трзај и акустички бруталан ефекат пуцња, неретко су доприносили стресу корисника и осећају нелагодности непосредно пред опаљење сваког хица.
Честе су биле и појаве дестабилизације монтажа оптичких нишана од преноса енергије трзаја и вибрација приликом испаљивања муниције .300 WМ, а дешавале су се и нежељене појаве оштећивања кончаница оптике до неупотребљивости. Све побројано је узроковало да се сразмерно мали број снајперских пушака у овом калибру тренутно користи за војне потребе.
Оптимално решење у категорији названој Пресижн Снајпер Рајфл за УССООЦОМ направила је компанија "Барет Фајерармс" и назвала је МРАД. Крис Барет осмислио је модуларни дизајн у калибрима .338 Лапуа Маг, .300 Wин. Маг. и 7,62 мм НАТО, с могућношћу једноставне замене цеви, својеврсном "шасијом" од дуралуминијума и преклопним кундаком. Ускоро се појавила и нешто редизајнирана варијанта под именом Барретт 98Б - управо пушка коју смо имали прилике да испробамо.
Модуларна снајперка
Основу ове модерне пушке представља цев израђена по матцх-граде нормативима, са двокоморном гасном кочницом на предњем крају. Прецизно ЦНЦ обрађени дводелни сандук на горњој површини има интегралну Пицатиннy шину за постављање оптичког нишана, а са доње стране је могуће монтирати подесиве ножице.
Тестни стрелац великог искуства нам је демонстрирао у којој мери се брзо и стабилно ово тактичко оружје постављка у положај за прецизно дејство, фото: М. Милановић
Скелетоидни кундак доприноси мањој укупној маси, али је изврсно профилисан, тако да се стрелац лако прилагођава конфигурацији оружја. Окидачки механизам је потпуно подесив у складу с потребама и сензибилитетом корисника, уз врло једноставан принцип приступа унутрашњости механизма уклањањем само једне полуге.
Скелетоидни кундак доприноси мањој укупној маси, али је изврсно профилисан, фото: М. Милановић
Одвојиви оквир капацитета 10 метака врло стабилно остаје у истом положају и при најгрубљој манипулацији, без могућности оштећивања муниције у њему, услед испадања оружја или трзаја после опаљења. Ма колико то некоме деловало мање битно, имали смо прилике да видимо како се мецима у магацину или оквиру зрно увуче уназад у чауру као последица вибрација или удара, а јасно је како то касније утиче на спољнобалистичке ефекте.
Манипулација затварачем је лишена било каквог напора и не узрокује померање нишанске слике, а пиштољски рукохват спада у најбоље профилисане, иако су присутни учесници теста испробавали мноштво модела у прошлости.
Домаћа муниција и румунска оптика
Манипулација затварачем је лишена било каквог напора и не узрокује померање нишанске слике, фото: Барет
На располагању смо имали две врсте муниције, .300 Винчестер Магнум домаћег произвођача "Први партизан", са зрнима типа СП масе 150 грејна (9,7 грама) и ФМЈ БТ масе 145 грејна (9,4 грама). Одабрали смо муницију с лакшим зрнима, јер управо та лаборација омогућава мања одступања групе погодака ако се погрешно одреди даљина до циља. На пушци је монтиран оптички нишан ИОР 6-24x56 изванредних карактеристика, али смо ипак за сваки случај, проверавали чврстину монтаже поучени ранијим фрустрирајућим искуствима са ловачким карабинима у овом калибру. Сила отпора на окидачу је око 1.800 грама по фабричким нормативима.
На пушци је монтиран оптички нишан ИОР 6-24x56 изванредних карактеристика, али смо ипак за сваки случај проверавали чврстину монтаже, фото: М. Милановић
Трзај је сведен на оптимални минимум, с обзиром на снагу метка који користимо. Праволинијска путања до циља и скоро лабораторијски услови тестирања, допринели су да касније групе погодака буду у просеку испод 14 цм на 300 метара, што је прихватљиво с обзиром на лоше светлосне услове и стравичан прасак у скученом простору, где ни антифони не помажу у довољној мери.
Погођени гонгови на 450 м
Због тога смо се одлучили да прави потенцијал ове тактичке пушке испробамо и на отвореном полигону, где постоји висинска разлика између ватрене линије и циљева, а користили смо металне "гонгове" постављене провизовно на више позиција удаљених од 300 до 450 метара. Употребили смо ППУ метак с зрном ХПБТ масе 168 грејна, који су нам препоручиле америчке колеге с великим искуством у лонг ранге такмичењима пушкама тог калибра.
Прочитајте још: Колико се трзај лагане пушке при испаљивању снажне муниције, разликује од копита мазге која се рита?
На располагању смо имали две врсте муниције .300 Винчестер Магнум, фото: М. Милановић
Будући да метак .300 WМ има врло положену путању, преносили смо паљбу с једне на другу металну мету без корекција турета оптичког нишана, па су погоци у низу остваривани у горње периферне зоне ближих и крајње доње рубове удаљенијих гонгова. Било је и промашаја услед грешака стрелаца, али и реалне потребе да се за тако мали циљ ипак тачно одреди даљина неким од савремених оптоелектронских уређаја најновије генерације, нарочито ако се ангажују мете удаљене 400 до 450 метара.
С обзиром на то да су наше импресије потпуно субјективне, треба нагласити како овом снајперском систему тек предстоји период потпуне доказаности у пракси и на терену.
Милан МИЛАНОВИЋ