Када кажемо интернет, обично помислимо и на све оне онлајн понуде и рекламе које нам искачу док нешто читамо или радимо.
Истина је да су преваре све чешће, па нам сваки час неко обећава награду само ако кликнемо на одређени линк. Шансу да наседну имају сви, али истраживање је показало да су томе склонији млађи, док старији представљају тврђи "орах".
Прочитајте још: ЕМПАТИЈА КАО ШКОЛСКИ ПРЕДМЕТ? Да ли би требало и у СРБИЈИ да се уведе? ДАНЦИ знају одговор!
У студији која се бавила овом темом учествовало је 1000 испитаника из 12 земаља. Обучени "преваранти" добили су задатак да глуме како су запослени у интернет компанијама и да желе да помогну некоме јер му компјутер наводно има вирус. Да би успели да реше проблем (који заправо није ни постојао) тражили су личне податке корисника, матични број, ПИН кредитне картице и број текућег рачуна у банци. Испитаници су људе позивали телефоном или су им слали мејл у којем су наводили детаљна упутства.
Најопрезнији су људи старији од 55 година!
Студија је показала да је у групи од 18. до 24. године њих 14 одсто ушло у комуникацију са "преварантом", док је 13 одсто признало да су насели на причу и тако изгубили новац. Испоставило се да су се испитаници старости од 25. до 34. године у 14 одсто случајева упустили у разговор са њима и замало поверовали у причу, док је сваки пети насео.
Прочитајте још: Хладна вода УСПОРАВА појаву ДЕМЕНЦИЈЕ, ево и на КОЈИ НАЧИН
Најопрезнији су, показала је студија, били испитаници старости између 55. и 65. године. У тој групи само седам одсто је пристало на разговор, док је три процента било преварено. Када су у питању старији од 65 година, истраживање је открило да су они још мање наседали на превару, али је њих осам одсто било отвореније за разговор.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ