Безбеднија од угљених хидрата када је реч о килажи!
Спадате ли у категорију људи који увек пазе шта ће ставити у уста и избегавају сланину или неко друго масно месо? Од сада не морате толико да се бринете, студије су показале да морски плодови садрже више холестерола од сланине и да она може бити и велики савезник током дијете.
У сланини има само 2 одсто лоших незасићених масти, а мононезасићених масних киселина има три пута више него што их има у морским плодовима.
У наставку вам нудимо неколико теорија зашто би било добро да често једете сланину.
Уопште нема угљених хидрата, што је добро јер заправо они дебљају, а не масти. Погрешно је мишљење и да угљени хидрати дају енергију организму, а истина је заправо да су масти за то такође заслужне.
Богата је протеинима, који је иначе кључан састојак за одржавање велике количине енергије, а битан је и за косу, нокте и кожу.
Одлична је у борби против мамурлука.
Пружа осећај ситости. Сланина садржи висок ниво засићених масти, па ћете дуже бити сити него када бисте јели угљене хидрате.
Богата је витамином Б, заслужног за јачање имунитета. Садржи 65 одсто дневног уноса тиамина, 47 одсто ниацина (витамин Б3) и по 38 одсто витамина Б12 и цинка. Дакле, заборавите разне мулитвитамине и посегните за сланином.
Врло је једноставна за припрему. Уколико волите пржену, можете је чак и у микроталасној пећници направити.
