Реуматолог објашњава - како да спречите преломе?
Познато је да људи који су физички неактивни имају вец́и ризик да оболе од остеопорозе. Како да у зимском периоду, када ређе боравимо напољу и мање се крећемо, сачувамо кости и зглобове појашњава асс др. сци мед. Татјана Раднић Живановић, специјалиста интерне медицине реуматолог, Институт за реуматологију Београд.
Првобитна испитивања улоге витамина Д започета су још почетком 20. века и указивала су на значај овог витамина у минерализацији и развоју коштано-зглобног система, тј. спречавању губитка коштане масе и последичног настанка патолошких прелома костију.
Особина витамина Д да се може стварати унутар организма чини га јединственим у групи витамина. Постоје три основна извора витамина Д, а то су унос кроз храну која садржи витамин Д, излагање коже сунчевим зрацима и суплементи витамина Д.
Фото: Промо/Хербико
Чак 80% укупног витамина Д ствара се унутар организма. Како је сунце један од есенцијалних фактора у синтези витамина Д не тако ретко у литератури се може срести још један синоним за овај витамин а то је „витамин Сунца“. Међутим модеран начин живота, доприноси недовољном стварању витамина Д у организму. Управо због тога веома важно место има коришћење суплемената витамина Д.
Који су ефекти витамина Д на коштано-зглобни систем?
Основна улога витамина Д у људском организму јесте одржавање минералне равнотеже. Услед неадекватног статуса витамина Д у организму, апсорпција калцијума и фосфора унетог путем хране је оскудна, свега 10-15%, док је при адекватној концентрацији витамина Д искористљивост знатно ефикаснија. Током одређених периода, када постоји повећана потреба организма за калцијумом, као што је развој, трудноћа и дојење, може се апсорбовати чак 60-80% количине калцијума унете храном ако је статус витамина Д оптималан.
Шта је заправо остеопороза?
Патофиозиолошки се карактерише губитком коштане масе и нарушавањем коштане микроархитектуре. На основу спроведених епидемиолошких истраживања сматра се да тренутно остеопорозу има око 200 милиона људи широм света, при чему је учесталост остеопорозе код жена старости од 60 до 70 година 33% , а код старијих од 80 година чак 66%. Неколико студија је показало да низак ниво витамина Д у крви повезан са повећаним ризиком од прелома код старијих особа. Показано је да суплементација витамином Д3 може спречити такве преломе, али мора се узимати у довољно високој дози. Витамин Д3 такође може помоћи у повећању мишићне снаге, што заузврат помаже у спречавању падова и уобичајеног проблема који доводи до значајног инвалидитета и смрти код старијих људи.
Улога витамина Д у аутоимуним обољењима - Веза између недостатка витамина Д и распрострањености неких аутоимуних болести као што су дијабетес, мултипла склероза, реуматоидни артритис, системски еритемски лупус и инфламаторне болести црева је потврђена. Такође сматра се да витамин Д и његови аналози не само спречавају настанак аутоимуних болести, већ се такође могу користити и у њиховом лечењу.
Препоручене дозе уноса витамина Д3 - Уносом хране и/или надокнадом суплементима може се обезбедити одговарајући ниво витамина Д3. Па ипак, велики део становништва не поседује оптималну количину витамина Д. Препоручен дневни унос витамина Д је од 1000-2000 ИЈ/дневно. Неки подаци сугеришу да веће дозе могу бити потребне код старијих и хронично оболелих.
Витамин К2 и Д3 – зашто је битно да их узимамо заједно?
Бројне клиничке студије потврдиле су да витамини К2 и Д3 најбоље резултате постижу уколико се узимају заједно, те да много боље делују у комбинацији него уколико се узимају засебно.
Клиничка истраживања потврђују да је витамин К2 такође веома важан код остеопорозе и то због тога што суплементација витамином К смањује ризик за настанак прелома читавог скелета. Поред тога он активира важан протеин који доприноси спречавању калцификације у крвним судовима, бубрезима, зглобовима.
Хербико® К2Д3 је препарат који је комфоран за примену који у дневној дози садржи препоручене дозе витамина Д3 и К2. Намењен је одраслој популацији јер помаже у спречавању дефицита витамина Д3, код особа са остеопорозом и остеопенијом.
