Колико су пробиотици важни за имунитет, када треба узимати витамин Д, а шта могу да изазову велике количине антибиотика, објаснио је професор др Дино Тарабар, гастроентеролог и онколог у КБЦ "Др Драгиша Мишовић", који се борио са тешким симптомима ковида.
Професор Тарабар подсетио је гледаоце да је цревни систем највећи имунолошки орган у организму и да су пробиотици кључни за одржавање и изградње имунитета.
Напоменуо је да бактерија у људском организму има 10 пута више него ћелија као и да је њихова улога да чувају имунитет, а да проценат лоших бактерија не сме да премаши 15 процената.
- Зато те бактерије раде много, много посла за нас и штите нас од силних бактерија, других опасних и токсичних ствари, подижу наш имунитет и способност - објаснио је професор емисији РТС Ординација.
Прочитајте још: Ако НЕ ЈЕДЕТЕ ОВУ ХРАНУ доста су велике шансе да ћете бити ДЕПРЕСИВНИ!
Како је додао, "ми морамо да хранимо те добре бактерије".
- Ви храните срце, плућа и све. Ми морамо да хранимо и наш микробиом. И оне траже храну. Ако оне нису добиле храну, а то су хране у влакнима и у поврћу, промениће се пе-ха вредност, промениће се пропустљивост у цревима. Оне ће да пате - истакао је и напоменуо да бактерије утичу и на многе друге процесе, као што су гојазност, дијабетес, алергије, нервни систем, као и на развој многих болести, - мултипле склерозе и Паркинсонове болести.
Објаснио је да бактерије имају свој ритам и одређено време када су будне и када спавају.
Прочитајте још: Како се ослободити зависности од ШЕЋЕРА?
- Ако ви не спавате, ни бактерије не спавају. Ви их малтретирате - рекао је професор Тарабар и додао да ћемо, ако водимо рачуна о њима, бити добро.
Зашто не треба узимати велику количину антибиотика?
- Ми смо веома склони да за вирусне инфекције узимамо антибиотике. Тај антибиотик треба да убије патогену бактерију за коју смо претпоставили да је изазвала болест, али антибиотик убија и све остале добре бактерије. Онда почиње да се ремети баланс и зато уз антибиотике дајемо пробиотике - објаснио је и нагласио да велике количине антиобиотика нарушавају цревну флору, али је да је превелика употреба ове врсте лекова најчешћа грешка коју људи праве.
Важна је разноликост у цревима која се добија адекватном исхраном, док се шећер издваја као најгора могућа храна за то.
Прочитајте још: Четири порције поврћа за здрав панкреас: Ево менија!
- Он се апсолутно обради и абсорбује у танком цреву. Шта дође у дебело - ништа. Значи, ви не храните своје бактерије. Али ако узмете комплексне угљене хидрате, они не могу комплетно да се размноже, као целулоза - када једете јабуку са кором. Ви не можете у вашем танком цреву да је обрадите. Она ће доћи у дебело црево и тамо чекају добре бактерије које ће да се нахране целулозом и радиће сву добру ствар за нас - рекао је и додао да ће "бактерије патити уколико се не нахране комплексним угљеним хидратима и да ће бити неадекватна одбрана, а да ће се клостридија, кандида и сличне бактерије размножити и почети да нам праве штету".
Осим антибиотика, штетни су и нестероидни антиреуматици, попут диклофена и ибупрофена, које људи пију заједно са аспирином, јер могу да направе улцерације у цревима које изгледају као улцерозни политис.
Прочитајте још: ТРИ САВЕТА нутриционисте за јачање имунитета током пандемије КОРОНА ВИРУСА
- То је врло опасно и то такође ремети цревну флору - истакао је Дино Тарабар.
Када треба узимати витамин Д?
- Немојте пити витамин Д ујутру. Има, такође, антиинфламаторни ефекат. Ујутру се највише лучи кортикостероида. Не треба се борити са њима, јачи су. Како кортикостериоди смањују лучење током дана, ви додајете витамин Д, али 2.000 јединица. Терапијска доза за ковид је 10.000 јединица - изјавио је Тарабар за РТС.
Његова препорука је да се узима 2.000 јединица дневно.
Треба узимати и следеће минерале и витамине: цинк, магнезијум, селен и витамин Ц који треба пити и у већим дозама – и до 6.000 милиграма.
Прочитајте још: Седам ЗДРАВСТВЕНИХ УПОЗОРЕЊА која нам шаљу УСНЕ
- Ја сам у склопу опоравка добијао интравенски и 30 до 40 грама витамина Ц - наглаисо је.
Зашто су важни пробиотици?
Др Тарабар је навео да су спроведена истраживања која су показала да су пацијенти који су пили пробиотике имали лакшу клиничку слику и да је краће трајало њихово лечење од поремећаја упале плућа.
Ефекат пробиотика траје онолико дуго колико се пију и највише шест до седам дана после тога, објаснио је.
- Ви ако хоћете ефекат од њих, морате стално да их пијете. Ако вам треба, као што ми дајемо за неке хроничне ствари као што су нервозна црева, улцерозни колитис, па чак и Кронова болест - рекао је професор Тарабар па истакао да нема проблема да се пробиотици дуго пију.
Прочитајте још: Уколико имате проблем са несаницом, ова намирница је спас за вас
Важно је знати даниједан пробиотик не може остати трајно у организму, осим ако не се уноси трајно кроз одређене намирнице.
На списку намирница богатих пробиотицима налазе се јогурт, кефир, кисели купус, бели лук и манго.
- Ако то уносите и ако имате разноврсност све ове хране, ви не треба да узимате пробиотике - рекао је проф. др Дино Тарабар.
Треба поменути и кисели хлеб, који се прави од природног квасца.
Прочитајте још: Отишао код доктора и сазнао да му је остало ПОЛА САТА ЖИВОТА!
- Нема квасца, него се од црног, ражаног хлеба прави природни квасац и то је тај кисели хлеб, бесквасни. Његова основа је са пробиотским бактеријама - напоменуо је је Тарабар и препоручио да би требало избегавати бели хлеб због простих шећера које садржи.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
