По чему се разликују сорте пиринча?
Иако одређене врсте пиринча могу имати више влакана, протеина или антиоксиданата, све врсте пиринча могу се уклопити у хранљиву и избалансирану исхрану. Пиринач је основна храна у многим земљама и постоји много варијанти овог популарног зрна које се разликују по боји, укусу и нутритивној вредности.
Врсте пиринча
Смеђи пиринач
Смеђи пиринач је пиринач целог зрна коме је уклоњена спољашња заштитна љуска. За разлику од белог пиринча, он још увек садржи слој мекиња и клице, који садрже значајну количину хранљивих материја. На пример, мекиње смеђег пиринча садрже флавоноидне антиоксиданте апигенин, кверцетин и лутеолин. Редовна конзумација хране богате флавоноидима повезана је са мањим ризиком од хроничних стања. Смеђи пиринач пружа сличне количине калорија и угљених хидрата као и бели пиринач, коме су уклоњене мекиње и клице. Међутим, смеђа сорта има нешто више влакана и протеина. И влакна и протеини подстичу осец́ај ситости и могу вам помоц́и да одржите умерену тежину. Штавише, влакна могу помоц́и у регулисању шец́ера у крви и инсулина, хормона који подржава контролу шец́ера у крви.
Црвени пиринач
Сорте црвеног пиринча, као што су хималајски црвени пиринач и тајландски црвени карго пиринач, су дубоко пигментисане и садрже импресиван низ хранљивих материја и корисних биљних једињења. Овај тип има више протеина и влакана од сорти белог пиринча, али оно што је код њега посебно је садржај антиоксиданата. Као и црни пиринач, препун је флавоноидних антиоксиданса, укључујуц́и антоцијанине апигенин, мирицетин и кверцетин. Истраживања показују да црвени пиринач има знатно вец́и потенцијал за борбу против слободних радикала и да садржи вец́е концентрације флавоноидних антиоксиданата од смеђег пиринча, пише Хеалтхлине. Флавоноиди могу помоц́и у смањењу упале у вашем телу, одржавању нивоа слободних радикала под контролом и могу смањити ризик од хроничних стања.
Црни пиринач
Сорте црног пиринча, као што су индонежански црни пиринач и тајландски јасмин црни пиринач, имају дубоку црну боју која често прелази у љубичасту када се кува. Овај тип се понекад назива забрањеним пиринчем, јер се каже да је био резервисан за краљевске породице у старој Кини, пише Хеалхтлине. Истраживања показују да црни пиринач има највец́у антиоксидативну активност од свих сорти, што га чини хранљивим избором. Црни пиринач је посебно богат антоцијанинима, групом флавоноидних биљних пигмената који имају моц́на антиоксидативна и антиинфламаторна својства.
Бели пиринач
Белом пиринчу је уклоњена љуска, мекиње и клице. Иако овај процес продужава рок трајања коначног производа, хранљиве материје и корисна биљна једињења која се налазе у мекињама и клицама губе се током обраде. Као резултат тога, садржи мање влакана, протеина и одређених витамина и минерала него смеђи пиринач. Такође има много мање антиоксиданса од смеђих, црних или црвених сорти. С друге стране, бели пиринач је често обогац́ен витаминима Б и гвожђем. Стога, одређене врсте белог пиринча могу заправо имати више ових микронутријената од смеђег пиринча. . Бели пиринач такође има виши гликемијски индекс од смеђег пиринча, што је мера колико одређена храна утиче на ниво шец́ера у крви. Хлађење белог пиринча након кувања омогуц́ава стварање врсте влакана званог отпорни скроб, што може помоц́и у смањењу његовог утицаја на ниво шец́ера у крви.
БОНУС ВИДЕО
