Oglas
Oglas
· · Коментари: 0
ДРЕВНА МЕДИЦИНА

Због чега су Бугари ТРЉАЛИ ЦВЕТОВЕ ВИСИБАБЕ о чело? Пет старих лекова који се примењују и данас

Један од добитника Нобелове награде за медицину открио је нови лек након што је проучио преко 2.000 древних биљних рецепата.

1635844609_snowdrop-g2fc158665_1920.jpg
Фото: Пиксабеј
Oglas

Откриће др Ту Јујуа, артемисинин против маларије, добијен из пелина, заслужан је за спас милиона живота.

Од опијума у маку, до кинина добијеног из дрвета Cinchona, до дигоксина из лисичарки, постоји много драгуља откривених из прошлости који имају истинске медицинске предности које се могу проверити.

Прочитајте још: НИЈЕ ЛАКО БИТИ ЛЕВОРУК: Ствари које нисте знали о људима који пишу левом руком - Биће вам драго ако нисте међу њима

Рецепт за "мелем за очи" из 1.000 година старог англосаксонског медицинског уџбеника наводи да лук, бели лук, вино и крављу жуч треба заједно да се изгњече и оставе у посуди 9 дана и ноћи

У ствари, сада постоји читава грана науке посвећена проучавању традиционалне медицине, етнофармакологије. Али то није тако једноставно као изоловање активног састојка из биљке.

Осим што су многе ове биљке у сировом облику отровне, за прављење корисних лекова за популацију потребно је планирање и довољно сировина.

Млечика

Бели сок овог обичног корова, такође познатог као ситна млечика, описала је књига Николаса Калпепера Complete Herbalist (1826) као "добар третман за брадавице". Међутим, не покушавајте ово код куће, јер то такође иритира.

'Крављи стомачни сок'
Рецепт за "мелем за очи" из 1.000 година старог англосаксонског медицинског уџбеника Bald's Leechbook наводи да лук, бели лук, вино и крављу жуч треба заједно да се изгњече и оставе у бронзаној посуди девет дана и ноћи.Сада су тестови показали да мелем за очи убија инфекцију изазвану стафилококама у лабораторији брже од најбољег антибиотика.

Млечика је стигла од своје родне Европе до Аустралије, где ју је биохемичар др Џим Ејлвард имао у својој башти. „Моја мама га је узгајала 20 година и клела се у то“, каже он. „Увек ми је говорила да га ставим на кожу како бих спречила сунчеве пеге.

Пијавице

Пијавице су биле један од цивилизованијих метода пуштања крви, популаран лек за болести.

За старогрчког лекара Хипократа, свака неравнотежа у четири телесна „хумора“ (крв, црна жуч, жута жуч и слуз) би изазвала болест. А најбољи начин да се ово исправи био је испуштање вишка - често крви.

Употреба пијавица за лечење скоро свих болести достигла је врхунац у 19. веку, а Француска је увозила око 40 милиона сваке године.

Фото: Пиксабеј

Са успоном „рационалне“ науке, и без доказа који би то поткрепили, пуштање крви је замрло. Али недавни напредак у хирургији значи да су пијавице поново на одељењима.

Болнице као што је УЦЛХ у Лондону користе ове крвожедне црве за одвод вишка крви након микрохирургије, што помаже у промовисању природног зарастања.

Могу се користити у постоперативној нези кожних трансплантата или након што су изгубљени прсти и уши поново причвршћени. Они производе протеин који зауставља згрушавање крви - а то даје малим венама времена да се поново споје.

Врба

И стари Египћани и Хипократ су препоручивали коришћење коре врбе за ублажавање болова.

Његова ефикасност је на крају доказана у студији Краљевског друштва из 1763, али тек 1915. гигант лекова Бајер је почео да га продаје у слободној продаји као аспирин.

Фото: Пиксабеј

Сада је предмет између 700 и 1.000 клиничких студија сваке године. А недавни напредак је показао да је то много више од лека против болова.

Од смањења ризика од можданог удара до индикација да може помоћи у превенцији рака, аспирин је традиционални лек који наставља да помаже.

Висибабе

Галантамин, добијен из висибаба, који се сада користи за лечење Алцхајмерове болести, први је истраживао Совјетски Савез, али народни закон говори о Бугарима који су трљали цвеће на чело да би излечили главобољу.

Професор Хајнрих каже: „Скоро сигурно су коришћени у традиционалној медицини пре него што су Совјети почели да истражују 50-их година.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas