Jedan od dobitnika Nobelove nagrade za medicinu otkrio je novi lek nakon što je proučio preko 2.000 drevnih biljnih recepata.
Otkriće dr Tu Jujua, artemisinin protiv malarije, dobijen iz pelina, zaslužan je za spas miliona života.
Od opijuma u maku, do kinina dobijenog iz drveta Cinchona, do digoksina iz lisičarki, postoji mnogo dragulja otkrivenih iz prošlosti koji imaju istinske medicinske prednosti koje se mogu proveriti.
Pročitajte još: NIJE LAKO BITI LEVORUK: Stvari koje niste znali o ljudima koji pišu levom rukom - Biće vam drago ako niste među njima
Recept za "melem za oči" iz 1.000 godina starog anglosaksonskog medicinskog udžbenika navodi da luk, beli luk, vino i kravlju žuč treba zajedno da se izgnječe i ostave u posudi 9 dana i noći
U stvari, sada postoji čitava grana nauke posvećena proučavanju tradicionalne medicine, etnofarmakologije. Ali to nije tako jednostavno kao izolovanje aktivnog sastojka iz biljke.
Osim što su mnoge ove biljke u sirovom obliku otrovne, za pravljenje korisnih lekova za populaciju potrebno je planiranje i dovoljno sirovina.
Mlečika
Beli sok ovog običnog korova, takođe poznatog kao sitna mlečika, opisala je knjiga Nikolasa Kalpepera Complete Herbalist (1826) kao "dobar tretman za bradavice". Međutim, ne pokušavajte ovo kod kuće, jer to takođe iritira.
Mlečika je stigla od svoje rodne Evrope do Australije, gde ju je biohemičar dr Džim Ejlvard imao u svojoj bašti. „Moja mama ga je uzgajala 20 godina i klela se u to“, kaže on. „Uvek mi je govorila da ga stavim na kožu kako bih sprečila sunčeve pege.
Pijavice
Pijavice su bile jedan od civilizovanijih metoda puštanja krvi, popularan lek za bolesti.
Za starogrčkog lekara Hipokrata, svaka neravnoteža u četiri telesna „humora“ (krv, crna žuč, žuta žuč i sluz) bi izazvala bolest. A najbolji način da se ovo ispravi bio je ispuštanje viška - često krvi.
Upotreba pijavica za lečenje skoro svih bolesti dostigla je vrhunac u 19. veku, a Francuska je uvozila oko 40 miliona svake godine.
Foto: Piksabej
Sa usponom „racionalne“ nauke, i bez dokaza koji bi to potkrepili, puštanje krvi je zamrlo. Ali nedavni napredak u hirurgiji znači da su pijavice ponovo na odeljenjima.
Bolnice kao što je UCLH u Londonu koriste ove krvožedne crve za odvod viška krvi nakon mikrohirurgije, što pomaže u promovisanju prirodnog zarastanja.
Mogu se koristiti u postoperativnoj nezi kožnih transplantata ili nakon što su izgubljeni prsti i uši ponovo pričvršćeni. Oni proizvode protein koji zaustavlja zgrušavanje krvi - a to daje malim venama vremena da se ponovo spoje.
Vrba
I stari Egipćani i Hipokrat su preporučivali korišćenje kore vrbe za ublažavanje bolova.
NJegova efikasnost je na kraju dokazana u studiji Kraljevskog društva iz 1763, ali tek 1915. gigant lekova Bajer je počeo da ga prodaje u slobodnoj prodaji kao aspirin.
Foto: Piksabej
Sada je predmet između 700 i 1.000 kliničkih studija svake godine. A nedavni napredak je pokazao da je to mnogo više od leka protiv bolova.
Od smanjenja rizika od moždanog udara do indikacija da može pomoći u prevenciji raka, aspirin je tradicionalni lek koji nastavlja da pomaže.
Visibabe
Galantamin, dobijen iz visibaba, koji se sada koristi za lečenje Alchajmerove bolesti, prvi je istraživao Sovjetski Savez, ali narodni zakon govori o Bugarima koji su trljali cveće na čelo da bi izlečili glavobolju.
Profesor Hajnrih kaže: „Skoro sigurno su korišćeni u tradicionalnoj medicini pre nego što su Sovjeti počeli da istražuju 50-ih godina.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
