Стручњаци кажу, да је то тренутак када емоционални ум надјача рационалност
Импулсивна реакција је веома битна у ризичним и хитним ситуацијама, када је брзина кључна да би се спречило насиље или у самоодбрани. На ово утиче стрес, као и недостатак информација, али најзначајније су индивидуалне карактеристике личности, и капацитет за фрустрациону толеранцију
Али, посебно је опасна у форми зависности, коју суштински дефинише склоност задовољењу патолошке потребе као што су коцкање, алкохолизам, преједање...
Сматра се да важну улогу имају урођени, генетски фактори, као и неурохемијски чиниоци.
Јутро је, кажу, паметније од вечери. Када желите да донесете неку важну одлуку, не чините то у афекту, већ сачекајте да ствари "преноће". Звучи мудро и паметно. Али у пракси често није тако. Углавном реагујемо исхитрено, вођени тренутним осећајима, не размишљајући превише о евентуалним последицама. Свако је бар једном био у ситуацији да да отказ јер му је баш "пукао филм" или да пресече и раскине емотивну везу. Па, шта буде!
Стручњаци кажу, да је то тренутак када емоционални ум надјача рационалност. Колико исхитреност може да нас кошта, и како да научимо да је обуздамо, или бар да избројимо до десет?
Психолог и лиценцирани психотерапеут Сања Станић, за "Живот плус" каже да је импулсивност једна од стратегија за доношење одлука и решавање проблема. Насупрот томе је друга крајност, неодлучност и константно преиспитивање. И једно и друго често представљају проблем у свакодневном животу. Будући да се заснива на црти личности, импулсивност се често сагледава као особина по којој се људи међусобно могу разликовати. Од свакодневних, до крупних животних ситуација у којима је потребно да изаберемо најбољу опцију за нас или адекватну реакцију, налазимо се у стању психолошког притиска и фрустрације. Импулсивност је начин да се та трпња прекине.
У којим ситуацијама најчешће доносимо исхитрене одлуке, које су то тачке "пуцања"?
- Постоје ситуације које повећавају вероватноћу да импулсивно реагујемо. Када смо притиснути кратким роковима или изложени социјалном притиску, емоционално смо пренапрегнути. На пример, када група или заједница којој припадамо има униформно мишљење, при чему је тешко изградити и задржати индивидуални став, а лако је импулсивно реаговати "као сви други" и поделити одговорност. Или, реаговати супротно групи и изложити себе одбацивању и осуди. У сваком случају, одлуку ћемо донети не размисливши о свим њеним аспектима и последицама. Значајан утицај има свакодневни стрес, али и недостатак информација може лако да наведе особу да импулсивно реагује. Ипак, најзначајнији фактор су индивидуалне карактеристике личности и капацитет за фрустрациону толеранцију.
Ко је томе нарочито склон, постоје ли особе којима је такво понашање својствено?
- Импулсивна особа се препознаје по тенденцији да доноси брзе, непромишљене и ризичне одлуке и да прибегава екстремним понашањима без обзира на последице. Реакције на спољашње или унутрашње подстицаје карактерише "одигравање понашања" на начин на који то диктирају јака осећања. Таквом афективном реаговању су неке особе посебно склоне. Сматра се да важну улогу имају урођени, генетски фактори, као и неурохемијски чиниоци. Психолошки је најзначајнија способност толерисања фрустрације, односно неповољних околности, препрека које нас онемогућавају да задовољимо наше потребе. И поред тога што је урођена, она се великим делом обликује под утицајем искуства. Трауматска искуства су значајан фактор у изградњи импулсивности. Ако такво понашање омета особу да оствари адекватне социјалне односе и да се прилагоди средини, онда говоримо о импулсивном поремећају личности.
За које животне сегменте се исхитреност најчешће везује, да ли се то више односи на ситуације на послу, у партнерским односима, пријатељству или...?
- Готово све области животног функционисања могу бити показатељ нечије импулсивности, али се најчешће и најлакше препознаје када су у питању партнерске везе, однос према трошењу новца, употреба/злупотреба супстанци, функционисање у пословном окружењу, у породичним и пријатељским односима. Исхитреност и њене последице су посебно уочљивије у социјалним конфликтима.
Када се то сматра оправданим?
- Капацитет да импулсивно реагујемо је веома значајан у ризичним и хитним ситуацијама, када је брзина кључна да би се избегла опасност. Самоодбрана и избегавање насиља је једна од таквих угрожавајућих ситуација. Оправданост импулсивности се сагледава и у тренуцима када немамо времена да размислимо о свим факторима, па се ослањамо на интуицију, унутрашњи осећај. Такође, спонтаност у изражавању емоција, посебно позитивних је квалитет импулсивности. Међутим, стално морамо да имамо у виду негативне последице, грешке и проблеме које произилазе из пребрзе реакције.
Фото: Схуттерстоцк
НАЧИНИ РАЗВОЈА САМОКОНТРОЛЕ
Колико исхитреност може да нас кошта?
- Много. Ако су у питању блиски односи, таква реакција може неповратно да их поквари. Импулсивна куповина нас може новчано оштетити, као и непромишљена, ризична финансијска улагања. Посебно је опасна у форми зависности коју суштински дефинише склоност импулсивном задовољењу патолошке потребе као што су коцкање, алкохолизам, преједање, патолошка сексуалност и слично.
Без обзира на нечију импулсивну природу, како такве особе могу да науче да изброје до десет?
- Најкраћи одговор је, тако што уче. Уче вештине рационалног и критичког мишљења које се ослањају на вештине емоционалне регулације. Технике емоционалне регулација су вежбање свесности, умирујућег дисања, употреба хумора, бројање наглас или у себи... Корисно је развијати и капацитет за самоконтролу (направите паузу, дишите, запишите, одложите одговор...). Затим учити вештину доношења одлука и развијати емоционалну интелигенцију. Некада је тај процес дуг, а код веома изражене импулсивности и прилично захтеван, али је користан за развој личности.
На који начин још можемо да обуздамо и контролишемо емоције?
- Неке од најефективнијих техника су: да препознамо и пратимо обрасце наших импулсивних реакција. Сагледавање ситуација у којима исхитрено реагујемо и повезивање са осећањима и телесним сензацијама. Корисно је да сагледамо своје ставове и учимо да препознамо мисли и уверења која су у вези са потребом импулсивног реаговања. Од велике помоћи је да их преиспитамо и проверимо да ли су реалистична, логична и јесу ли њихове последице корисне за нас. То је добра основа за развој самоконтроле.
Занемаривање приоритета
Да ли је можда у одређеној мери томе допринело и време у којем живимо, ритам који нас готово "немилосрдно меље", па сходно томе и реагујемо?
- Убрзан темпо живота нас може увући у вртлог стреса на начин да занемаримо своје потребе и приоритете. У условима стреса је отежано адекватно препознати и управљати својим емоционалним стањима. То није једини, али је важан фактор који значајно утиче на тенденцију импулсивности.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
