Српска православна црква данас слави Преподобног Јоасафа Српског.
Лоза Немањића оставила је велики траг у српској историји. Послије смтри цара Душана 1355. године у кући Немањића остале су само мушке главе, млади двадесетогодишњи цар Урош и његов стриц Симеон, брат по оцу српског цара Душана. Стриц Уроша, Симеон, није хтео да се подчини младом будућем цару, па је одвојио од њега прогласио "цара и самодршца Грка, Срба и Албанаца", под именом Симеон Урош Палеолог.
Симеон је умро 1371. Њега је требало да наследи син Јован Урош Немањић Палеолог. Јован је био ученик на Светој Гори, био је ожењен и имао петоро деце. Послије само неколико година абдицирао је у корист свог рођака Алексија Анђела Филантропена и замонашио се у манастиру Велики Метеор.
Прочитајте још: Царица која је уништила ДИНАСТИЈУ: Како је Алиса постала Александра Фјодоровна?
Јован је одлучио да се замонаши када је на Метеорима срео монаха Атанасија. Тада млади владар био је дирнут спокојним животом о коме му је говорио монах. Одлучио је да се одрекне престола и постао брат Јоасаф.
Метеорски манастири су за време светог Јоасифа доживели велики процват. Када је монах Атанасије умро поставио га је за наследника и игумана манастира Велики Метеор.
Када су Турци заузели Тесалију, Јоасиф је био принуђен да неко време буде на Светој Гори. Након тога поново се вратио на Метеоре где је и преминуо. Његове мошти ту почивају и данас.
Смрћу Преподобног Јоасафа Српског угласила се и лоза Немањића.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУК
