СВЕТСКИ ДАН КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА: Заштитимо нашу планету од глобалног загревања

Климатске промене су дугорочне промене у просечним временским условима на глобалном, регионалном или локалном нивоу. Оне су углавном изазване људским активностима које повећавају концентрацију гасова стаклене баште у атмосфери, као што су угљен диоксид, метан и азот оксид. Ови гасови задржавају топлоту коју Земља прима од Сунца и спречавају њено одбијање у свемир, чиме се повећава температура на површини планете.

Климатске промене имају бројне негативне ефекте по животну средину, економију и друштво.

Неке од њих су:

Повећање учесталости и интензитета екстремних временских појава, као што су суше, поплаве, олује, урагани и пожари, што изазива штете на инфраструктури, пољопривреди, здрављу и безбедности људи и повећава еколошке миграције становништва
Промене у расподели и доступности воде, што утиче на снабдевање питком водом, наводњавање, производњу електричне енергије и биодиверзитет.
Промене у екосистемима и биогеографским регионима, што доводи до губитка станишта, миграције и изумирања многих врста биљака и животиња.
Промене у пољопривредној производњи и безбедности хране, што може да доведе до смањења приноса, квалитета и разноврсности усева, као и до повећања цена и глади.
Промене у здрављу и добробити људи, што може да изазове повећање смртности, морбидитета и стреса услед топлотних таласа, загађења ваздуха, заразних болести, неухрањености и менталних поремећаја.

Светски дан климатских промена је прилика да се подсетимо на важност овог глобалног проблема и да се ангажујемо на његовом решавању. Свако од нас може да допринесе борби против климатских промена својим изборима и понашањем у свакодневном животу. Тиме не само да ћемо заштитити нашу планету, већ и побољшати квалитет живота наших потомака.

Какав је глобални ризик?

Климатске промене представљају значајан глобални ризик у економској, еколошкој и социјалној области, тако да је климатска акција неопходна и хитна. Према Тхе Глобал Рискс Репорт 2023, неуспех климатских акција као и природне катастрофе и екстремни временски догађаји се перципирају као најважнији ризици на глобалном нивоу, за наредну декаду.

Овај ризик, заједно са експоненцијалним порастом светске популације и генералним повећањем индустријализације у скоро свакој земљи, чини неопходним усвајање мера за борбу против ефеката климатских промена, из перспективе ублажавања и прилагођавања.

У овом задатку, улога приватног сектора је од суштинског значаја. Она треба да реагује по том питању, укључујући климатске промене у своје управљање и стратегију, контролишући ризике који су јој инхерентни и делујући у складу са њима како би их ублажили и тако заштитили своју животну средину.

У том смислу се у компанији НИС, нашој највећој нафтној компанији, велика пажња поклања јачању енергетске ефикасности, пројектима из области обновљивих извора енергије, као и пројектима за утилизацију ЦО2.

Истовремено је НИС отпочео са постављањем соларних панела за производњу електричне енергије на својим бензинским станицама. У овај пилот пројекат НИС је уложио више од 40 милиона динара, а прогноза је да ће на овај начин, на 15 локација, бити остварена годишња уштеда у набавци електричне енергије од готово 600 МWх и уз годишње смањење емисије угљен диоксида од преко 600 тона.

Имплементацијом сложених мера, НИС је од 2012. до 2022. године остварио укупно повећање енергетске ефикасности за 33 одсто. Такође је, компанија НИС, захваљујући улагањима у еколошке пројекте и пројекте којима се индиректно остварује позитиван утицај на заштиту животне средине, смањила емисије загађујућих материја за чак 90%.

У компанији НИС кажу да о својим напорима да допринесу заштити животне средине редовно извештавају јавност путем Извештаја о одрживом развоју. Како наводе у компанији, пословање у складу са Циљевима одрживог развоја УН и ЕСГ принципима ће и надаље бити приоритет компаније.