SVETSKI dan klimatskih promena se obeležava 4. novembra sa ciljem da se podigne svest o problemu globalnog zagrevanja i posledicama po život na Zemlji.
Klimatske promene su dugoročne promene u prosečnim vremenskim uslovima na globalnom, regionalnom ili lokalnom nivou. One su uglavnom izazvane ljudskim aktivnostima koje povećavaju koncentraciju gasova staklene bašte u atmosferi, kao što su ugljen dioksid, metan i azot oksid. Ovi gasovi zadržavaju toplotu koju Zemlja prima od Sunca i sprečavaju njeno odbijanje u svemir, čime se povećava temperatura na površini planete.
Klimatske promene imaju brojne negativne efekte po životnu sredinu, ekonomiju i društvo.
Neke od njih su:
Povećanje učestalosti i intenziteta ekstremnih vremenskih pojava, kao što su suše, poplave, oluje, uragani i požari, što izaziva štete na infrastrukturi, poljoprivredi, zdravlju i bezbednosti ljudi i povećava ekološke migracije stanovništva
Promene u raspodeli i dostupnosti vode, što utiče na snabdevanje pitkom vodom, navodnjavanje, proizvodnju električne energije i biodiverzitet.
Promene u ekosistemima i biogeografskim regionima, što dovodi do gubitka staništa, migracije i izumiranja mnogih vrsta biljaka i životinja.
Promene u poljoprivrednoj proizvodnji i bezbednosti hrane, što može da dovede do smanjenja prinosa, kvaliteta i raznovrsnosti useva, kao i do povećanja cena i gladi.
Promene u zdravlju i dobrobiti ljudi, što može da izazove povećanje smrtnosti, morbiditeta i stresa usled toplotnih talasa, zagađenja vazduha, zaraznih bolesti, neuhranjenosti i mentalnih poremećaja.
Svetski dan klimatskih promena je prilika da se podsetimo na važnost ovog globalnog problema i da se angažujemo na njegovom rešavanju. Svako od nas može da doprinese borbi protiv klimatskih promena svojim izborima i ponašanjem u svakodnevnom životu. Time ne samo da ćemo zaštititi našu planetu, već i poboljšati kvalitet života naših potomaka.
Kakav je globalni rizik?
Klimatske promene predstavljaju značajan globalni rizik u ekonomskoj, ekološkoj i socijalnoj oblasti, tako da je klimatska akcija neophodna i hitna. Prema The Global Risks Report 2023, neuspeh klimatskih akcija kao i prirodne katastrofe i ekstremni vremenski događaji se percipiraju kao najvažniji rizici na globalnom nivou, za narednu dekadu.
Ovaj rizik, zajedno sa eksponencijalnim porastom svetske populacije i generalnim povećanjem industrijalizacije u skoro svakoj zemlji, čini neophodnim usvajanje mera za borbu protiv efekata klimatskih promena, iz perspektive ublažavanja i prilagođavanja.
U ovom zadatku, uloga privatnog sektora je od suštinskog značaja. Ona treba da reaguje po tom pitanju, uključujući klimatske promene u svoje upravljanje i strategiju, kontrolišući rizike koji su joj inherentni i delujući u skladu sa njima kako bi ih ublažili i tako zaštitili svoju životnu sredinu.
U tom smislu se u kompaniji NIS, našoj najvećoj naftnoj kompaniji, velika pažnja poklanja jačanju energetske efikasnosti, projektima iz oblasti obnovljivih izvora energije, kao i projektima za utilizaciju CO2.
Istovremeno je NIS otpočeo sa postavljanjem solarnih panela za proizvodnju električne energije na svojim benzinskim stanicama. U ovaj pilot projekat NIS je uložio više od 40 miliona dinara, a prognoza je da će na ovaj način, na 15 lokacija, biti ostvarena godišnja ušteda u nabavci električne energije od gotovo 600 MWh i uz godišnje smanjenje emisije ugljen dioksida od preko 600 tona.
Implementacijom složenih mera, NIS je od 2012. do 2022. godine ostvario ukupno povećanje energetske efikasnosti za 33 odsto. Takođe je, kompanija NIS, zahvaljujući ulaganjima u ekološke projekte i projekte kojima se indirektno ostvaruje pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine, smanjila emisije zagađujućih materija za čak 90%.
U kompaniji NIS kažu da o svojim naporima da doprinesu zaštiti životne sredine redovno izveštavaju javnost putem Izveštaja o održivom razvoju. Kako navode u kompaniji, poslovanje u skladu sa Ciljevima održivog razvoja UN i ESG principima će i nadalje biti prioritet kompanije.
