НАЦИОНАЛНИ дан науке се у Србији обележава на датум рођења нашег највећег научника - Николе Тесле. Сећање на великана нас стално подсећа на значај развоја науке као највеће инвестиције у будућност једне земље.
Наука и иновације су кључни чинилац економског и друштвеног напретка сваког друштва што су препознале и Уједињене нације, па је управо наука један од кључних Циљева одрживог развоја прописаних од стране УН.
Развој науке и иновација је уткан у готово све Циљеве одрживог развоја УН, попут Циља остваривања квалитетног образовања, доступне и обновљиве енергије, индустрије, иновације и инфраструктуре, одрживих градова и заједница...
Један од најбољих примера на који начин може да се улаже у развој и популаризацију науке, као и примену научних решења, јесте изградња научно-технолошких паркова. Влада Србије улаже значајна средства у ову област, па до сада у нашој земљи имамо чак четири научно-технолошка парка - у Београду, Новом Саду, Чачку и Нишу.
Научно-технолошки паркови пружају инфраструктурну подршку иновационој делатности, и омогућавају примену нових технологија, стварање и пласман нових производа и услуга на тржишту у циљу убрзаног технолошког развоја земље.
Поред научно-технолошких паркова, ту су и научно-технолошке институције које доприносе технолошком развоју и иновацијама, а један од добрих примера је и Научно-технолошки центар компаније НИС (НТЦ), који има вишедеценијско искуство пружања научно-технолошке подршке у свим иновативним техничким и технолошким процесима у нафтном, гасном и енергетском сектору. Како наводе у НИС-у, делатност НТЦ-а подразумева и дигиталну трансформацију производње нафте и гаса, развој иновација и примену најновијих достигнућа из области информационих технологија. Између осталог, у последњих пет година укупан обим инвестиција у НТЦ износио је више од 1,8 милијарди динара, док се у својим експертизама НТЦ ослања и на знање и компетенције више од 380 стручњака различитих профила.
Научно-технолошки центар НИС блиско сарађује са државним институцијама, а поред домаћих факултета, Хемијског и Рударско-геолошког у Београду, НТЦ остварује дугогодишњу сарадњу и са многобројним међународним институцијама.
НИС такође пружа подршку младим људима кроз програм "Енергија знања", којим се остварује блиска сарадња са образовним и научним институцијама у земљи и иностранству, побољшава инфраструктура и услови за реализацију наставе и научних активности у школама и на факултетима у Србији. Тако је компанија успоставила сарадњу са Електронским факултетом у Нишу, Електротехничким факултетом у Београду и Факултетом техничких наука у Новом Саду, а НИС је кроз програм „Енергија знања“ као и кроз друге друштвено одговорне програме, покровитељства и донације, у области образовања и науке од 2009. године до сада уложио око 6,3 милиона евра.
Научноистраживачке организације представљају још један вид "примене" науке у свим друштвеним областима, и омогућавају научницима да развијају своје способности на добробит друштва. Под појмом научноистраживачких организација подразумевају се углавном факултети и институти.
У Србији су за научноистраживачку делатност акредитована 123 факултета и 63 института, међу којима је шест институција од националног значаја. У тај систем улази и осам института који раде у саставу Српске академије наука.
Можда најбољи пример директне примене науке у производњи је роботика, а занимљиво је да лабораторије и Центри за роботику имају дугу традицију у нашој земљи. Тако је један од првих центара за роботику основан пре више од 50 година у оквиру Института „Михајло Пупин“, а напори Србије да настави да иде у корак са светом крунисани су отварањем великог Центра за роботику и вештачку интелигенцију у образовању.
И НИС тежи ка примени роботизације у свом пословању, са циљем наставка процеса иновације и употребе модерних технологија. Тако је у тој компанији оформљен тим који се бави процесом роботизације пословних активности, од анализе иницијатива, преко развоја нових робота, па до подршке машинама које се већ користе. Како истичу у овој компанији, сталне иновације и употреба модерних технологија за њих нису питање будућности, већ свакодневна пракса коју живе већ годинама, али и логичан наставак овог процеса, у складу са позицијом лидера на домаћем тржишту нафтне индустрије.
Такође, НИС је недавно у оквиру програма НИС Цаллинг Роботизатион одабрао шест студената завршних година техничких факултета који су добили шансу да знања стечена током студија примене и обогате кроз шестомесечну праксу у нашој највећој нафтној компанији. Студенти су ангажовани у тиму за развој и имплементацију пословних апликација НИС-а, а ментори на пројекту су стручњаци компаније који раде на роботској аутоматизацији процеса (РПА).
