Према народним веровањима овог обичаја се морате придржавати
За дан када Српска православна црква обележава Светог Јована везује се много веровања и обичаја, а на један посебно треба обратити пажњу.
Дан Светог Јована Крститеља слави се одмах после Богојављења, 20. јануара, а у питању је једна од највећих крсних слава у Србији – чак трећа по броју верника који је славе!
Ко је био Свети Јован?
Свети Јован Крститељ био је јеврејски аскетски проповедник који је вршио обредна купања у реци Јордан и који је крстио Исуса, након што је прихватио његову поруку.
Он је рођен пола године пре Исуса Христа у породици јудејског свештеника Захарија од племена Арона. Како то обично бива с многим свецима тог доба, његови родитељи Јелисавета и Захарије дуго нису могли да зачну, па их је рођење сина бескрајно усрећило.
Прочитајте још: МОЛИТВА СВЕТОМ ЈОВАНУ КРСТИТЕЉУ: За здравље, срећу и благостање вас и целе породице обратите се свецу СЛЕДЕЋИМ РЕЧИМА
Направили су свечаност на којој је требало детету да дају име, а Захарије је желео да га назове по оцу, али је Јелисавета желела име Јоханан, што значи "Јахве је милостив". Захарије, који је био нем, тада је чудом проговорио након што га је Јелисавета питала да ли је сагласан с њом.
Шта не сме да се једе и пије на Светог Јована Крститеља?
У нашем народу постоји много обичаја и веровања која се везују за овај празник. Мало је, међутим, познато старо веровање о томе се на Св. Јована не једе и не пије ништа црвене боје.
Будући да је Свети Јован страдао мучким убиством – тако што му је одрубљена глава, црвена боја симбол је његове невино проливене крви.
Због тога се у српском народу верује да не ваља пити и јести ништа црвено, а посебно се таква храна и пиће не дају деци. То укључује чак и црвене јабуке, које су иначе у нашој традицији симбол с позитивном конотацијом, па и најобичнији црвени сок.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ