ШТА ДА ПИЈЕТЕ КАД ЈЕ ВРУЋЕ? 3 најбоља напитка која нису вода, једно је заборављено, а гаси жеђ и враћа снагу

Када је јако вруће, нема ничега важније ни бољег од воде, али ако вам она досади, пробајте 3 напитка која најбоље гасе жеђ.

Oglas

Када је јако вруће, ништа није важње од воде. На врућини људи постају лењи и троми, што и није изненађујуће, јер вам дехидратација полако али сигурно одузима енергију и виталност. Да бисте спречили да се то догоди, треба да омогућите организму адекватну количину течности кроз разне напитке.

Многи људи знају да свако треба да пије око 2 литра течности дневно (формула за израчунавање уноса течности коју препоручују стручњаци за исхрану јесте 40 мл на 1 кг телесне тежине; половина течности треба да потиче од пића, други део из чврсте хране). Али да бисте се лети осећали 100%, ова количина се може повећати за још 0,5 л до 1 литар.

Наравно, обична вода ће савршено утажити вашу жеђ и допунити равнотежу течности, али морате признати, понекад желите нешто друго. Не знају сви да квас, ледени чај или газирана пића, баш као и вода, могу да превазиђу жеђ и да се изборе са дехидрацијом.

Шта да попијете да се осећате добро на врућини

Квас

Вредност овог племенитог пића била је позната пре више од 1.000 година - квас је тада настао на простору данашње Русије, где се и данас производи. Словенски народи су правили квас јер је то био један начин да сачувају житарице и да их конзервирају. У давна времена сељаци су увек са собом носили ништа друго до квас за пиће, верујући да ублажава умор и враћа снагу.

И са добрим разлогом - током процеса ферментације, ово пиће је засићено микроорганизмима који нормализују варење и јачају имунски систем. Поред тога, житарице и пекарски квасац омогућују телу угљене хидрате, минерале, органске киселине и витамине.

Забавни мехурићи

Не само да је квас веома популаран као одлично средство за гашење жеђи, већ и газирана пића. Отац медицине, сам Хипократ, читаво поглавље свог рада посветио је минералној води с гасом, указујући на њена повољна својства за људе. Да би ублажили укус соде, компаније које су производиле киселу воду почеле су да јој додају примесе природних сокова од бобица и воћа, а 1833. почеле су да јој додају лимунску киселину, што је омогућило да се ново пиће назове „лимунада“.

Било је случајева када је рецепте за нова пића измислио не било ко, већ фармацеути. На пример, чувено црно газирано пиће створио је 1886. фармацеут Џон Пембертон, који је припремио сируп на бази карамеле и мешавине природних укуса, а постоји и легенда да су се мехурићи у њеу појавили случајно: продавац у Џејкобсовој апотеци грешком је помешао сируп са газираном водом уместо са обичном.

Сенса