Сулејман Величанствени убио је Ибрахим пашу због невероватног разлога
Познато је да је Ибрахим паша био десна рука Сулејману Величанственом, а своју везу учврстили су када је Ибрахим паша оженио Сулејманову сестру Хатиџе.
Посебно близак однос успоставио је са Сулејмановим сином, принцем Мустафом, којег је подучавао ратничким вештинама и државничким пословима. Иронија судбине довест ће до тога да обојица трагично скончају, по наређењу човека који је био господар њихових живота и смрти.
Није могуће тачно утврдити у којој је мери султанија Хурем, ђаволски лукава жена која се уздигла од робиње до султанове друге супруге, имала удела у смакнућу Ибрахим-паше, али се зна да је њихов однос од почетка био обележен нетрпељивошћу. Обоје су се борили за султанову наклоност, обоје су желели да њихова реч буде задња и да њихови људи буду постављени на високе положаје. Хурем је, као вољена султанова жена, свакако била у бољем положају. Свим силама се трудила да оцрни Ибрахима: плашило ју је његово протежирање Мустафе, сина султанове прве жене Махидевран, који је био конкурент њеним синовима за наслеђивање престола.
Ипак, Ибрахим је делом био ковач властите несреће. Након похода на Аустрију 1532. године, окончаног заузимањем тврђаве Кисег, изасланици Карла В. и Фердинанда И. Хабсбуршког дошли су у Истанбул како би преговарали о миру. Ибрахим-паша их је примио у пуном сјају, истичући свој значај у вођењу државних послова. Хроничари су забележили следеће његове речи:
"Што ја учиним, добро је учињено. Обичног коњушара могу поставити за пашу, могу по милој вољи делити земље и краљевства, а мир и рат су у мојој руци".
До Сулејманових ушију допрле су приче о надмености његова великог везира, али му је још дубоко веровао.
Ствари су се промениле теком рата са Сафавидима 1533. године. Премда је мисија завршила успешно, заузимањем Багдада, војним се логором проширила прича да Ибрахим кује заверу против султана. Кад је овај чуо да му најбољи пријатељ ради о глави (а да ли је заиста било тако, остаје загонетка), судбина Ибрахим-паше била је запечаћена. Сулејман је, тешка срца, наредио његово убиство.
Ипак, пријатељска веза још је била снажна. Султан је неколико вечери провео у друштву некадашњег штићеника, остављајући му могућност да побегне. Премда Ибрахимова писма показују да је био свестан судбине која га чека, није се спасио. Убијен је15. марта 1536. године, кад је дошао на вечеру са султаном. Задављен је свиленим гајтаном, што је био обичај код погубљења високих службеника. Тако је Макбул ("Миљеник") постао "Мактул" ("Погубљеник").
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
