Многи су заборавили ову народну традицију.
Ипак, нека веровања опстају и дан данас, па неретко можете чути од старијих особа да босиљак увек треба да буде у кући. Исто тако, неке биљке попут багрема, требало би да буду далеко, далеко од куће.
Ево неких народних веровања , која се традиционално везују за биљке:
Божур
По једној српској причи, божур је прво имао цвет беле боје, али је на Косову од крви српских јунака добио црвену боју и раширио се по Србији.
Босиљак
Босиљак прати сваког Србина кроз све озбиљније прилике у животу од рођења до смрти. Босиљак је Божји цвет и прво се у башти посади он, па тек друго цвеће. На Богојављење, у воду која се ујутру доноси са извора, стави се босиљак, па се истом сви укућани запоје. Освештаном водом свештеник кропи вернике и благосиља уз помоћ босиока. У води у коју је потопљен босиљак купа се породиља после порођаја, као и новорођенче до 40 дана.
Бреза
Срби су од грана брезе правили метле. Бреза је проклето дрво јер су Спаситеља шибали брезовим гранама. Од суве коре брезе се праве бакље (лиле) које се пале на Ивањдан или Петровдан. Из дебљег дрвета брезе се у рано пролеће точи сок који се пије уместо воде.
Багрем
Багрем није добро дрво и зато не треба да буде близу куће. Срби су багрем звали нерод (без рода). Калемљење багрема је скрнављење.
Бршљан
Бршљан је дрво љубави до смрти, јер се обавија око другог дрвета које се на крају осуши. Гранчице бршљена се стављају у венчиће које праве девојке. На Божић се бршљаном кити кућа, јер тада има плодове и лишће. Бршљан се користи у народној медицини.
(Крстарица)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
