Mnogi su zaboravili ovu narodnu tradiciju.
Ipak, neka verovanja opstaju i dan danas, pa neretko možete čuti od starijih osoba da bosiljak uvek treba da bude u kući. Isto tako, neke biljke poput bagrema, trebalo bi da budu daleko, daleko od kuće.
Evo nekih narodnih verovanja , koja se tradicionalno vezuju za biljke:
Božur
Po jednoj srpskoj priči, božur je prvo imao cvet bele boje, ali je na Kosovu od krvi srpskih junaka dobio crvenu boju i raširio se po Srbiji.
Bosiljak
Bosiljak prati svakog Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu od rođenja do smrti. Bosiljak je Božji cvet i prvo se u bašti posadi on, pa tek drugo cveće. Na Bogojavljenje, u vodu koja se ujutru donosi sa izvora, stavi se bosiljak, pa se istom svi ukućani zapoje. Osveštanom vodom sveštenik kropi vernike i blagosilja uz pomoć bosioka. U vodi u koju je potopljen bosiljak kupa se porodilja posle porođaja, kao i novorođenče do 40 dana.
Breza
Srbi su od grana breze pravili metle. Breza je prokleto drvo jer su Spasitelja šibali brezovim granama. Od suve kore breze se prave baklje (lile) koje se pale na Ivanjdan ili Petrovdan. Iz debljeg drveta breze se u rano proleće toči sok koji se pije umesto vode.
Bagrem
Bagrem nije dobro drvo i zato ne treba da bude blizu kuće. Srbi su bagrem zvali nerod (bez roda). Kalemljenje bagrema je skrnavljenje.
Bršljan
Bršljan je drvo ljubavi do smrti, jer se obavija oko drugog drveta koje se na kraju osuši. Grančice bršljena se stavljaju u venčiće koje prave devojke. Na Božić se bršljanom kiti kuća, jer tada ima plodove i lišće. Bršljan se koristi u narodnoj medicini.
(Krstarica)
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
