Многима није јасан начин на који се традиција прослављања кућног свеца преноси на женске чланове породице.
Крсна слава је особитост српског православља, која је настала као спој паганизма и хришћанске традиције. Пре него што су примили хришћанство, Срби су имали многобројна божанства, али је Свети Сава, у сусрету са хришћанством, заменио домаће идоле великим светитељима цркве, који су постали заштитници српских породица и заједница.
На тај начин, крсна слава је постала традиција која се преноси кроз генерације, чувајући везу са вером и обичајима.
Како се прима крсна слава од оца?
Прве године, када син заснује самостално домаћинство, он долази код оца на славу. Кад се славски колач исече, отац из своје десне руке предаје сину једну четвртину колача, пољубе се, један другом честитају славу, а отац пожели сину да са својом женом и децом, будућим унуцима и потомцима, дуго у здрављу и добром расположењу слави славу.
Син носи део колача кући, подели га са својом породицом, а већ наредне године почиње редовно да слави своју крсну славу.
Међутим, поставља се питање - како и на кој начин отац преноси крсну славу на ћерку, као и да ли је то уопште могуће? Одговор на ту недоумицу дао је Бошко Савић, парох храма Светог Вазнесења Господњег у центру Београда.
Наводи јереј да је пренос крсне славе са оца на ћерку могућ. Он такође напомиње да су се околности промениле и да се пренос врши на одређен начин.
- Наравно да је то могуће. Некада је била потреба да се пренос славе врши са оца на сина и тада су породице имале више деце. Тада се слава предавала најстаријем сину и он је славио у дому свога оца - започиње јереј Савић.
- Сада су се околности промениле, људи масовно живе у градовима, не живе више у селима и не обрађују имања и сада се славе деле не само најстаријем сину, него и свим синовима, али исто тако и женским потомцима - истиче свештеник и парох храма Светог Вазнесења Господњег, наводећи и лични пример.
- Ја ћу као отац три кћери своју славу пренети на своју најстарију ћерку.
Свештеник наводи и када је најбоље време да дете преузме крсну славу, али и шта тај чин подразумева.
- Најидеалније време за преузимање крсне славе је када син ступа у брак и одлази из породичног дома. Он тог заштитника, фигуративно, носи са собом. Доноси икону светитеља у свој дом и почиње да га слави. Ћерка, уколико отац не може више да слави или због старости више није у стању да то чини, узима славу и слави је у том дому, а ако одлази из тог дома свеца слави као заштиту - тј. своју крсну славу.
Јереј додаје да постоји одлука СПЦ, саборска одлука, која потврђује да ћерке могу да наслеђују очеву крсну славу, али напомиње да се унакрсно са тим појавило још једно питање, а то је шта се дешава са славом ћерке након удаје за човека, који слави другог свеца.
- У том случају би требало да славе и једну и другу славу. Уколико се деси да имају више деце, она се две славе деле на два најстарија детета - закључује свештеник.
(Религија)
