Да ли се сећате када сте се последњи пут досађивали или сте заборавили тај осећај?
Овом темом су се позабавили и стручњаци који су дошли до занимљивих сазнања. Ауторка књиге "Наука о досади", др Сенди Мен, каже да у тренуцима досаде наш мозак тражи неуролошку стимулацију што доводи до фрустрације и незадовољства. Закључила је да одређени степен досаде може бити добар, али да има и негативну страну.
Због ужурбаног темпа живота све мање имамо времена за досаду, али то није само због обавеза већ и прегршт могућности које нам у слободним тренуцима пружају забаву и задовољство.
Прочитајте још: ПОУЧНА ПРИЧА о ИСКРЕНИМ ЉУДИМА: Ево како да их препознате
- Људи се у данашње време не досађују довољно. Стално покушавамо да уклонимо досаду, а то може да нас доведе у ситуацију да на дугорочном нивоу буде још досадније јер је наша толеранција на досаду снижена - објашњава Сенди Мен.
Не забављајте децу, узмите им телефон и пустите их да се досађују!
Она саветује родитељима да понекад пусте децу да се досађују и да их не анимирају стално. Досада може да буде позитивно искуство у детињству јер малишанима подстиче креативност.
Прочитајте још: Што више БУЉЕ У ЕКРАНЕ, деца су све ГОЈАЗНИЈА
С друге стране, терапеуткиња Сели Бејкер сматра да претерана досада може погоршати наше негативне мисаоне обрасце:
Када размишљамо о бескорисним мислим постају све веће!
- У таквим тренуцима можемо да почнемо превише да размишљамо, а поједини људи тада могу да преувеличају своје проблеме и буду преплављени кружним мислима. То су менталне замке, идеје које нам се мотају по глави, а не доводе до решења. Што више пажње посвећујемо бескорисним мислима, оне постају све веће.
Прочитајте још: ТРИК који ће вас одушевити: Да ли знате како ВАШ ГЛАС звучи другим људима? (ВИДЕО)
Уколико се нађете у клопци негативних мисли, то морате што пре да прекинете. Један од начина је да, рецимо, отворите прозор или изађите из куће.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
