Српска православна црква и њени верници данас прослављају просветитеље, браћу Ћирила и Методија
Ћирило и Методије су пореклом из Солуна. Старији брат Методије рођен је око 815. године, а најпре је био високи државни чиновник, а затим управник словенске кнежевине у долини Струме. Као официр је научио словенски језик јер је десет година провео међу македонским Словенима. Касније се повукао у манастир у гори Олимп, где се закалуђерио и постао игуман.
Млађи брат Константин рођен је 826. или 827. године. Показивао је интересовање и дар за науку, те га је царица Теодора довела у Цариград. Ту је с будућим царом Михаилом учио код најбољих професора и научника. Након школовања постао је библиотекар и архивар Цариградске патријаршије.
Убрзо је отишао да на Великој школи у Цариграду предаје филозофију. Касније се придружио брату у манастиру. Цар Михаило их на захтев цара Кагана шаље међу Хазаре како би проповедали хришћанство. Након њиховог повратка у Цариград, моравски кнез Растислав затражио је 862. године од византијског цара да му пошаље мисионаре који ће ширити хришћанство на словенском језику.
Цар их је послао у Моравску, јер се заинтересовао за византијски утицај на словенска племена и за потискивање германског утицаја. Док су се спремали за одлазак у Моравску, Константин је саставио азбуку глагољицу с тридесет осам слова, да би на словенски језик превео делове Светог писма, цркевене књиге и Јеванђеље. Сматра се да је ова азбука називана “кириловица” по свом творцу.
Како су браћу моравски кнезови добро прихватили, то је изазвало незадовољство код германских свештеника, који су већ ту били у својим мисијама. Многобројне тужбе стизале су папи на рад Ћирила и Методија јер су проповедали хришћанство на словенском језику који није био црквени. Браћа су се упутила код папе у Рим да одбране свој рад. За време боравка у Риму Константин се разболео. Ступивши у грчки манастир, под монашким именом Ћирило, умро је 14. фебруара 869. године.
Након братовљеве смрти, Методије се враћа у Моравску да настави започети рад и да до смрти ради на утврђењу вере Христове међу Словенима. То је наљутило германске свештенике, који се поново жале папи, па је Методије морао у Рим. Тамо га бацају у тамницу, из које га после три године избавља папа. Убрзо потом Методије је умро 6. априла 885. године.
Рад браће Ћирила и Методија наставили су њихови ученици Горазд, Климент, Наум, Анђелар, Сава.
Из Македоније старословенска писменост се ширила по Бугарској (у чијем је саставу била Македонија). У источној Бугарској, на двору цара Симеона у Преславу, долази до одступања од Ћирилове и Методијеве језичке норме. Ту је највероватније дошло и до напуштања графичке традиције Ћирила и Методија – те је глагољица замењена ћирилицом.
Народна веровања и обичаји
Што се тиче народних веровања, данас је црвено слово и не ваља прати веш, усисавати по кући, нити радити било какве тешке послове. Такође, препоручује се да ђаци и студенти данас читају књиге, јер ће, како се верује, добро учити током целе године.
Дан словенске писмености и културе, 24. мај, установљен је у част Солунске браће - Ћирила и Методија, твораца азбуке и граматике. Дан сећања на мисионарство и визионарство ове браће из Солуна из времена јединствене хришћанске цркве обележава се и у другим словенским земаљама.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ