Oglas
Oglas
· · Коментари: 0
СВЕТАЦ

ДАНАС ЈЕ СВЕТИ СТЕФАН СРПСКИ СЛЕПИ: Син је Ђурађа Бранковића

Српска православна црква и њени верници данас се сећају Светог Стефана Српског Слепог

1729500792_197899c793d5cbe5520e8e5e4cbe693df2dbffac.jpg
Пхото: Wикипедиа
Oglas

Син Ђурађа Бранковића ослепљен је усијаним гвожђем по наредби турског султана Мехмеда ИИ.

Он је српски деспот који није желео да постане турски вазал и одрекне се српства, због чега је умро слеп и у највећој беди.

Ђурађ Бранковић био је унук кнеза Лазара, син његове ћерке Маре и Вука Бранковића. На престо Србије дошао је после смрти Лазаревог сина Стефана Високог. Ðурађ је имао шесторо деце из два брака и пред Турцима се 1441. склонио у Дубровник. Те године његове синове, полубраћу Гргура и Стефана Бранковића, султан Мехмед ИИ је ослепео усијаним гвожђем.

Само три године касније, Ðурађ Бранковић је уз помоћ Мађара повратио земљу Рашку и ушао у Смедерево. Кад је 1456. умро, наследио га је једини син који није био слеп, Лазар. Он је брзо умро, и то без наследника, па је на престо после периода немира 1458. године дошао слепи Стефан Бранковић.

Али већ наредне године Стефан Бранковић је прогнан из Србије, најпре у Хрватску, где је живела његова сестра удата за тамошњег грофа, па у Албанију, где је имао рођаке и где се 1460. године оженио Ангелином, ћерком једног властелина и свастиком Скендербега. По његовој препоруци, 1465. купио је на северу Албаније замак и назвао га Београд. У њему је провео више од десет година. Живео је у сиромаштву, подижући децу Ðорђа и Јована, будуће српске деспоте, и ћерку Мару. Умро је 1476. године.

Осам година после смрти његове мошти су биле још целе. Ангелина их је са синовима преко Беча и Будима пренела у Купиново и положила их у тамошњу Цркву Светог Луке. Од тада сељене су Влашку, па враћане у Срем, да би их 1716. Турци спалили заједно са моштима Ангелине и његових синова.

Пет година касније у Крушедолу је нађено само десно стопало Светог Стефана Слепог и оно се и данас чува тамо. У том манастиру је и његов лик на зидном живопису и на иконостасу. Црква га слави 22. октобра. Трагична судбина... Свети Стефан Слепи, деспот Србије Трагична судбина... Свети Стефан Слепи, деспот Србије Мајка Ангелина

Ангелина Бранковић у Купинову је саградила цркву посвећену Светом Луки да би у њу положила мошти свог супруга Светог Стефана Слепог. Није познато да ли се замонашила тада или пре доласка у Срем. Подигла је и манастир посвећен Сретењу Господњем, недалеко од места где ће касније бити саграђен Крушедол. Ту је провела остатак живота, бдећи над моштима супруга и снова. Умрла је 1520. године и сахрањена је најпре у свом манастиру Сретење, а затим су мошти пренете у Крушедол и стављене у ковчег заједно са моштима млађег сина Јована.

У Купинову све до 1930. близу Цркве Светог Луке постојала је црква посвећена овој светитељки. Тома Вучић Перишић 1858. подигао је у Закути цркву посвећену Ангелини. Њен лик, у црној монашкој ризи, са крстом у руци, приказан је на многим иконама. Једну од њих, ону у Српској Црњи, радио је Ðура Јакшић. Српска црква прославља је 12. августа и 23. децембра.

Синови Стефана Слепог


Угарски краљ Матија Корвин дао је 1486. Ðорђу Бранковићу поседе у Срему да би могао да задржи титулу деспота. Али кад је Корвин четири године касније умро, Ðорђе се нашао на мети угарских великаша, па се 1497. одрекао деспотске титуле и замонашио, узевши име Максим. Са мајком и братом, такође монасима, прешао је у Влашку, а од 1513. до смрти три године касније био је митрополит београдско-сремски. Црква га слави 31. јануара. После Ðорђевог одрицања од престола, титулу српског деспота понео је његов млађи брат Јован. На страни Угара борио се против Турака за ослобођење земаља којима су владали његови преци. Умро је 1502, а његовом смрћу нестао је и последњи деспот из породице Бранковића. Хроничари му приписују ктиторство манастира Дивоша, а кажу да је са братом Максимом обновио Привину главу, Шишатовац и Фенек. Прославља се 23. децембра. Овај фељтон писан је на основу монографије „Свети Срби“ др Слободана Милеуснића, у издању „Православне речи“ из Новог Сада. Фотографије су такође преузете из ове монографије.

 

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ 

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas