Штенци, бебе које плешу, објаве познатих личности – уобичајени лек за напад досаде је прелиставање видео-записа на платформама друштвених медија. Али према резултатима недавно објављеног истраживања, та навика вероватно погоршава проблем.
Главна ауторка студије, др Кејти Там са Универзитета у Торонту наводи да је спроведено истраживање показало да људи који премотавају унапред или прескачу видео-записе да би избегли досаду, у ствари је само увећавају.
„То такође чини њихово искуство гледања мање задовољавајућим, мање ангажованим и мање смисленим“, истиче Тамова.
Уз широку лепезу забаве надохват руке, лако је претпоставити да је људима сада мање досадно него некада. Међутим, напомиње др Там, од 2008. до 2020. године, истраживања су показала растући тренд осећања досаде код младих.
„Ово је забрињавајуће јер је досада повезана са негативним менталним здрављем, учењем и поремећајима понашања, као што су симптоми депресије, лошије академске оцене, па чак и садистичка агресија“, наводи ауторка истраживања.
Очекивања наспрам стварности досаде
Да би истражили досаду коју брзо премотавање и пребацивање видео-записа има, истраживачи су извели два експеримента на око 1.200 волонтера. Резултати студије су објављени у Јоурнал оф Еxпериментал Псyцхологy: Генерал.
У првом експерименту, учесници студије су имали два искуства гледања видео-записа. Најпре су гледали десетоминутни видео без могућности да се пребаце на други садржај или да премотају унапред. Затим им је на располагање дато 10 минута током којих су могли да се пребацују између седам петоминутних записа.
У другом експерименту, учесници су гледали десетоминутни видео без прекида, а у другом кругу је било дозвољено да брзо премотају унапред или уназад педесетоминутни видео.
Учесници су предвиђали да ће им бити мање досадно када имају могућност пребацивања или брзог премотавања унапред у оба експеримента, али су након тога изјавили да им је гледање једног видеа до краја било занимљивије, задовољавајуће и смисленије, показали су резултати студије.
„Досада је уско повезана са нашом пажњом“, напомиње др Там. „Досадно нам је када постоји јаз између тога колико смо и колико желимо да будемо ангажовани. Када људи настављају да прелазе кроз видео-снимке, нису у потпуности ангажовани ни на једном запису, већ стално траже нешто занимљивије.”
Предности и мане досаде
Да бисмо разумели шта можемо да научимо из ове студије, др Памела Рутлиџ, директорка независне истраживачке организације, Центар за истраживање психологије медија, наглашава да је важно да разумемо шта је досада.
„Овакву студију је лако погрешно протумачити као још један доказ о негативном дејству дигиталних медија, уместо као много кориснији показатељ досаде као мотивационог сигнала“, истиче др Рутлиџ.
Попут беса или туге, досада је непријатна емоција и често је погрешно схваћена или стигматизована.
„Док неки људи изједначавају досаду са лењошћу или недостатком амбиције, она може имати и позитивне и негативне ефекте“, додаје Рутлиџова. „Досада, као и све негативне емоције, је сигнал који нас мотивише да променимо оно што радимо. У том смислу је здрава и прилагодљива."
Ако досаду сматрате недостатком, а не мотивационим средством, другачије ћете реаговати на њу, истиче докторка.
Гледање на досаду као на недостатак може мотивисати некога да брзо реагује и скрене му пажњу на нешто како би се осећао мање фрустрирано и криво, каже Рутлиџова.
„Друге би пак могла да охрабри да испитају шта раде и размисле о томе које би активности биле заиста значајне и корисне.“
Како остати ангажован
Ако желите да изађете из петље скроловања кроз досаду, кључна је намера.
„Застаните пре него што притиснете дугме за брзо премотавање унапред или за прескакање и пронађите начине да останете фокусирани док гледате неки видео-запис“, саветује др Там. „Баш као што плаћамо за импресивно искуство у биоскопу, уживање често долази од укључивања у садржај, а не од прелиставања кроз њега.”
Знајући да увек постоји још – потенцијално бољих – садржаја на мрежи може повећати страх од пропуштања и стати на пут „рационалној процени" ако немате јасну одлуку о томе како гледате садржај, истиче др Рутлиџ.
Такође је важно да размислите о томе шта покушавате да избегнете када пролазите кроз видео записе – јер не може све бити узбудљиво све време, додје др Там.
Не би требало да се осећате кривим и постиђено када вам је досадно, али можете то искористити као прилику да размислите о томе које вам активности дају смисао и изазов, препоручује др Рутлиџ. Истраживања показују да активности које ангажују наше вештине на изазован, али смислен начин дају бољи осећај задовољства од оних које нас само заокупљају или нам помажу да се опустимо.
Коначно, Рутлиџова подстиче људе да „постану пажљивији према томе како користите медије свих врста“.
„Обратите пажњу на своје расположење током коришћења медија како бисте могли да идентификујете када позитивно искуство постаје негативно – неколико окрепљујућих минута гледања смешних видео записа о мачкама може да се претвори у силазну спиралу сумње у себе“, упозорава др Памела Рутлиџ.
(РТС)
БОНУС ВИДЕО
