Верници Српске православне цркве данас славе Свету Агрипину, владимирску икону Мајке Божје
Верује се да ова светитељка, пострадала због вере у Христу, доноси испуњење жеља и добро здравље.
Света Агрипина је хришћанка рођена и одрасла у Риму. Од раног детињства вежбала се да живи јеванђелским животом. Мучена је и пострадала за време владавине цара Валеријана (253 - 259).
Прочитајте још: Славимо преподобну АНАСТАСИЈУ, мајку СВЕТОГ САВЕ: Свака жена би требала данас изговори ОВУ реченицу
Када је изведена на суд, исповедила је своју веру у Исуса Христа. Због тога је бијена штаповима док јој кости нису поломљене.
У хришћанској традицији помиње се да јој се јавио анђео Божји и да ју је исцелио. После при новим мукама преминула је.
Њене другарице: Васа, Пауна и Агатоника пренеле су њене мошти на острво Сицилију, и тамо их сахраниле. Ту се потом саградила црква у име Свете Агрипине.
У хришћанској традицији помиње се и да су се од њених моштију догађала многа чудеса те да су чак и силом њених моштију Агарјани отерани од града, где те мошти почиваје. Света мученица Агрипина је преминула 275. године. У XИ веку мошти Свете Агрипине су пренесене у Цариград.
Сматра се да ова светитљека испуњава најискреније жеље и да чува добро здравље. Проведите данашњи дан у миру и изговорите ову молитву:
- Овчица Твоја Исусе, Агрипина, зове силним гласом: Тебе Жениче мој љубим и тражећи Те страдам, и распињем се и сахрањујем у крштењу Твоме. И страдам ради Тебе, да бих царствовала с Тобом, и умирем за Тебе, да бих живела с Тобом. Прими ме као чисту жртву, с љубављу жртвовану за Тебе. Њеним молитвама, као Милостив, спаси душе наше.
Свети мученици Евстохије, Гај и други с њима
Би Евстохије жрец идолски у време цара Максимијана, па видећи јунаштво хришћанских мученика, одбаци незнабоштво и крсти се. Крсти га сам епископ антиохијски Евдоксије.
После тога Евстохије постепено преведе своју родбину у хришћанство. Његов сродник Гај крсти се заједно са три отрока: Провом, Лолијем и Урбаном. Сви ови, и још други уз њих, беху изведени пред суд, мучени и посечени због вере у Христа Господа у Листри. Душе њихове преселише се у бесмртно Царство Христово.
Спомен иконе Пресвете Богородице Владимирске
Када татарски цар Ахмет опколи Москву, кнез Јован Васиљевич пође с војском да брани град. Иако војска овога кнеза беше малобројна и слабија од војске татарске, ипак она изађе победоносна. Јер, наиђе ођедном неописани страх на Татаре, те се смутише и разбегоше. Овај неочекивани успех приписивали су сви икони Пресвете Богородице, пред којом се народ мољаше за спас од Татара. Због тога је у Русији и одређен 23. јуни за спомен овога чуда.
Тропар (глас 4):
Данас је светло украшен славни град Москва, који је као сунчеве зраке примио, владичице, чудотворну твоју икону. Ка њој сада ми прилазимо, и молимо те, зовући овако: О, величанствена владичице Богородице! Моли се из тебе оваплоћеном Христу Богу, да избави град овај, и све градове и крајеве хришћанске неоштећене од свих напасти вражијих, и спасе душе наше, као Милосрдан.
Повест о покајању Теофила
Овај из зависти према епископу предаде душу ђаволу и одрече се написмено Христа и Богородице. Но потом Теофил се горко покаја, исплака опроштење од Свете Пречисте после четрдесетодневног поста и сузних молитава, прими натраг написану хартију, коју беше ђаволу дао, и јавно исповеди свој грех у цркви пред епископом и народом. И када му епископ изрече опроштај и причести га, Теофилу се засја лице као сунце. Ево примера како милостиви Бог не само прашта грехе правим покајницима, него их и у светитеље увршћује.
РАСУЂИВАЊЕ
Незлобиво трпљење — то је трпљење хришћанско; а трпљење ц немоћном злобом не разликује се много од освете. Светитељи наши велики су у свакој добродетељи јеванђелској, но о како су велики и величанствени у незлобивом трвљењу! Ваљда нам се они чине у тој добродетељи највећи зато што смо ми у њој најмањи. Када оци пустињски беху једном окружили Јована Колова да чују поуку, добаци неки завидљивац: "Твој сусед, Јоване, пун је отрова!", на што незлобиви Јован одмах одврати: "То си ти рекао видећи само спољашњост, а шта ли би тек рекао, кад би видео унутрашњост?" А кад су св. Кипријана, еп. картагенског, извели на посечење, он нареди да после његове смрти даду џелату његовом за труд 25 златника.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно исцељење Захаријино од немила (Лк. 1, 64) и то:
- како Захарија онеми због неверовања ангелу Божјем,
- како проговори чим испуни заповест ангелску (Лк. 1, 63),
- како ће и од моје душе отпасти немило, чим почнем испуњавати заповести Божје, и како ће душа моја бити пуна словесности и мудрости по Богу.
БЕСЕДА
О томе како не треба завидети грешницима
Завиди ли ко губавоме? Не завиди. Зашто онда понеко завиди зломе, кад је зло већа болест од губе. Губа је болести тела, а зло је болест душе. Губав може бити унутра здрав, док је споља болестан; зао пак може бити споља здрав, али му је унутрашњост болесна. срце му је болесно. Већу цену има дрво споља болесно но са здравом срчиком, неголи дрво споља здраво но са трулом срчиком. Тако је и губа мање зло од зла, тј. од греха. Јер под злом Премудри је мислио на грех.
Завиди ли лекар болеснику? Не завиди. Ни праведник не завиди грешнику. Ако не знаш, да ли си праведан, испитај срце своје: да ли завидиш грешнику? Ако завидиш, онда ниси праведник; ако ли не завидиш — онда се радуј, праведниче Божји. Болесник болеснику може завидети; болесник здравом може завидети; али здрав болесноме не завиди. Ни праведан грешном не завиди. Лекар познаје смртоносну болест код свог болесника, и знајући, сажаљева га — а не завиди му. И праведник познаје болест греха, језовиту и смртоносну, па не завиди грешнику но сажаљева га.
О Господе добри и сажаљиви, искорени завист из срца наших и укорени љубав. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
