Српска православна црква и верници данас славе дан сећања на Свете мученике Мирона и Патрокла
Свети Мирон беше угледна и богата рода, по нарави благ и кротак, богољубив и човекољубив и вођаше богоугодан живот.
Свети Мирон Ахајски је хришћански светитељ у лику свештеномученика, из 3. века. Рођен је око 201. године у области Ахаја, у време цара Деција Трајана. Због своје хришћанске вере био је мучен и страдао је у граду Кизику око 250. године. Православна црква га прославља 17. августа по јулијанском календару, а 30. августа по грегоријанском календару.
У време цара Декија, наступи велики прогон хришћана. На сам Божић, војска је упала у цркву у којој је Мирон служио литургију, извела свештеника на очиглед светине и почела да га мучи захтевајући да се одрекне своје вере.
Мучење овог светитеља је било страшно – прво су га спаљивали (легенда каже да га је од ватре спасао анђео који му се јавио и заштитио га), а онда су кренули да му деру кожу, део по део. Мучени Мирон, без обзира што је трпео страшне болове, није поклекао и чак је у једном тренутку дограбио комад сопствене коже и њиме ударио римског судију у лице.
Мирон је након тога одведен у град Кизик и тамо посечен
Ипак, народ није заборавио доброту и благост Светог Мирона. И данас му се моле, а он важи за заштитника кротких и невиних људи који никоме нису учинили никакво зло. Верује се да ће им овај светитељ притећи у помоћ и спасити их сваке невоље ако у цркви запале свећу и помоле му се.
Тропар
Мученик Твој Господе, Мирон, у страдању своме је примио непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше.
Свети мученик Патрокле
Грађанин града Трикасина, садашњег Труа у Галији. Наследио беше велико имање од родитеља, и као прави хришћанин чинио од тога милостињу беднима посведневно, а сам живео подвижнички, узимајући храну само једном дневно, и то по заласку сунца.
Због светости живота Господ му даде моћ исцелења, те као чудотворни исцелитељ би свуда познат. Цар Аврелијан дошавши у Галију нареди, да му доведу Патрокла. Патрокле свети јави пред царем веру своју у Христа, и не утаји ништа.
„Ако желиш, царе, нешто од мојих блага, даћу ти, јер те видим убога“, рече св. Патрокле цару. На то њему цар: „Како ти називаш убогим мене, цара, који имам безбројна блага?“ Рече Патрокле свети: „Имаш само земаљска, пролазна блага, али си убог, јер ни самога себе немаш, нити вере Христове у срцу.“
Би осуђен на смрт и предат војницима, да га воде у неко блато крај реке и ту посеку, а тело му оставе у блату. Но светац се мољаше Богу, да му не остане тело у томе блату и по божијој сили он наједанпут поста невидљив за војнике и пренет на другу страну реке. После дугог тражења војници га нађу и посеку на једном сувом месту. Два просјака, којима је Патрокле често давао милостињу, наиђу тим путем, препознали су тело свога добротвора, и чесно га сахранише.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
