Петрија је била очева мезимица - понос и дика кнеза Милоша Обреновића, његова најстарија ћерка и прво дете које је преживело најраније детињство.
Милош Обреновић ју је одгајао и васпитао онако како је и живео - строго и традиционално, без претеране сентименталности и нежности, али то Петрију није спречило да постане, свесно или не, дах промена и дух модерне Европе који је неповратно стизао и у Србију.
Кнез Милош се женио само једном. Када му је било 24 за супругу је узео осам година млађу Љубицу Вукомановић и пар је остао заједно све до њене смрти 1843. године. За нешто мање од четири деценије Љубица и Милош добили су осморо деце – четири дечака и четири девојчице – Петра, Петрију, Јелисавету (Савку), Габријелу, Марију, Милана, Михаила и Теодора.
Петар је умро у раном детињству, па је тако Петрија – прва девојчица, постала најстарије књажево дете и његова мезимица коју је, иако по природи строг и непопустљив, бескрајно волео. Заузврат, она је била добра и послушна ћерка која се увек покоравала очевим жељама.
Очева мезимица
Петрија је рођена 1808. у селу Брусница у општини Горњи Милановац. Кнез Милош је био патријархалан човек који није веровао у школовање женске деце. Од њих се очекивало да буду добре домаћице, супруге и мајке, па Петрија никада није ишла у школу, а научила је да чита тек крај својих синова.
Ако јој ово и није било право, Петрија никада ништа није рекла. Савременици су је запамтили као тиху, повучену и одмерену девојку везану за кућу, мајку и, веома, за оца. Говорила је ретко, мало и увек спуштеног погледа. Кнез јој је, са друге стране, угађао онако како је умео – купујући јој скупе поклоне, обасипајући је пажњом и, наравно, тражећи јој угледног и богатог мужа.
Прочитајте још: ТРАГЕДИЈЕ су се низале једна за другом: Наталија Обреновић била је НАЈТУЖНИЈА ЕВРОПСКА КРАЉИЦА
Тако је Петрија постала прва жена у Србији која се нашла на портрету и то у време када су они на Балкану били права реткост и када су у питању мушки припадници високог друштва. Израдио га је Павле Ђурковић, али нажалост данас се не зна како је изгледао јер није сачуван.
Милошев конак у Крагујевцу, у ком је Петрија проводила највећи део времена са мајком, био је уређен "по европским стандардима" са све порцеланским тањирима и шољама допремљеним чак из Беча, а када је стасала за удају, Петрија је од оца добила посебан дар – дијамантску дијадему изузетне лепоте.
Поклони достојни принцезе
Како је у то време био обичај да се девојке рано удају, Петрија је имала просце већ са 13 година. Ипак, кнез Милош мезимицу није хтео да да било коме! Било је ту преговора и договарања, разгледања и "безецовања" разноразних младића. Кнез и, још чешће, његова браћа – Јован и Јеврем, одлазили су у посете виђенијих српским породицама, проверавали да њихови синови немају какву "фалинку" и да ли би били у стању да се добро старају о Милошевој најстаријој ћерки.
На крају, избор је пао на момка из угледне трговачке породице из Земуна – Теодора Бајића. Након што је утврђено да је са момком све у реду, уприличено је "виђење" са Милошем Обреновићем где је младић донео дарове за девојку.
Петрија, којој је тада било 15 година, за веридбу је сазнала у Крагујевцу, а супруга, као ни он њу, није видела све до званичне просидбе. Милош је хтео да свадба његове ћерке засени све дотадашње светковине! Већ за просидбу су сређени друмови који су водили до Крагујевца, а за конак су израђене дрвене столице и столови што је, у земљи у којој се још јело са ниским софрама и седело на троношцима, била невероватна новина.
Прва Српкиња која се удала у венчаници
Пре свадбе Петрије Обреновић младе у Србији удавале су се у народној ношњи или каквој бољој хаљини. Ипак, како је младожења долазио из Земуна – "са Запада", кнез Милош није желео да његову ћерку било ко сматра "обичном сељанчицом". Зато је њена свадба приређена по модерним аршинима и тако да је се не би постидели ни неки европским дворови.
Венчање је организовано 25. маја 1824. године у Београду. Петрија је носила белу хаљину од венецијанске свиле, беле чарапе, бели вео, бели широки свилени појас и беле ципеле на дугмиће и тако постала прва Српкиња која се удала у венчаници.
Уз све ово, носила је сунцобран и лепезу, дарове од младожење, који су такође били апсолутна новина у, још увек, турском Београду. По изласку из цркве, кумови су пред окупљену масу почели да бацају новчиће што такође до тада није била пракса у Србији.
Свадбена прослава трајала је 2 дана, а интересантно је да јој кнез Милош није присуствовао. Он је Петрију испратио из породичног дома у Крагујевцу, а на венчању је у његово име био његов брат Јеврем Обреновић. Милош је по изасланику послао благослов, а у писму је рекао: "Савршени свој благослов шаљем, да са својим супругом срећна будеш и задовољна и сва блага овог света с њим неразлучно да уживаш".
Након овог велелепног венчања Петрија је прешла да живи у Земун где је водила живот карактеристичан за имућније жене тадашњег Балкана. Волела ју је и поштовала цела мужевљева породица, а кажу да је била благе нарави и добра, нарочито према сиротињи за коју је увек одвајала новац. У браку са Тодором имала је четворицу синова, а након што је поред њих научила да пише, водила је врло живу преписку са братом Михаилом и, наравно, вољеним оцем.
До краја живота се потписивала као Петрија Обреновић. Преминула је 1870. године наџивевши све чланове најближе породице Обреновић – оца, мајку као и сву браћу и сестре.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
