Руски научници су открили узрок смрти цар који је постао жртва европских лекара и тадашње медицине. Штавише, стручњаци претпостављају да су напади беса, по којима је био познат Иван четврти, такође, били изазвани неправилним лечењем
Страни лекари су пренебегли рецепте руске народне медицине, већ су тровали цара препаратима од живе. На крају њихова погрешна тактика лечења није коштала живота самог Ивана Грозног него и његовог сина, и још хиљаде људи које је он погубио у избезумљеном стању.
Прочитајте још: ДОКАЗАНО - Убоди пчела лечи разне болести, Русија признала овај вид терапије као ЗВАНИЧАН
Последњи дан цара
Чак 50 година и 105 дана: Иван Грозни је седео на трону дуже него било који од руских царева. Његов последњи дан је детаљно описан у хроникама. Тог 8. марта 1584 године, руски цар је наредио да му донесу и прочитају наглас његов тестамент, након чега се три сата купао у бањи: руско парно купатило је увек олакшавало стање Ивану Грозном, који је током многих година покушао да се избори са тешком болешћу. Нешто касније цар је пожелео да игра шах са бољаром Белским. Он је почео да поставља фигуре на таблу, али изненада је пао на под и за неколико минута умро стискајући у руци шаховског краља. Током многих година након тога причало се да је Иван Грозни био отрован од стране бољарске „опозиције“. Након неколико векова руски научници су спровели истраживање посмртних остатака цара и открили да се у њима налази невероватна количина живе. Иако неки сматрају ово доказом намерног тровања Ивана, већина научника се слаже са хипотезом да су у питању последице многогодишњег некоректног лечења.
Бакине приче
Његова бака Ана је била ћерка српског племића Стевана Јакшића и унука Јакше Брежића, војводе деспота Ђурађа Бранковића. Ана се почетком четрнаестог века удала за литавског кнеза Василија Глинског. Њихова ћерка Јелена је 1526. године постала жена руског великог кнеза Василија петнаестог и 4 године касније је донела на свет сина Ивана. Бака Ана је много причала свом унуку о српској историји, о Немањићима, о Светом Сави и о подвигу кнеза Лазара. Иван је био одушевљен овим причама, па је чак и себе сматрао потомком великих српских владара.
Москва у Средњем веку Фото: Архива Новости
Велики пожар
Млади цар Иван четврти је јако волео своју српску баку Ану и храбро ју је штитио у време народне побуне 1547. године када се Јакшићева нашла буквално на ивици смрти. Те године у Москви је избио велики пожар који је уништио пола града. Настрадало је хиљаде људи и народ је тражио кривца. Окривили су Ану. Причало се по граду да је она врачара која вади срца мртвима, прави од њих неке еликсире и прска их по Москви да би изазвала пожаре. И до сада није познато зашто су Московљани уперили прст баш у царску баку. Највероватније гласине су ширили бољари којима је сметала утицајна породица Ане Јакшић-Глинске. Народ је подигао велику побуну. Син Ане, кнез Јуриј Глински је био убијен у Успенском сабору. Самој Ани живот је висио о концу. Срећом, она у том тренутку није била у Москви, а њен унук Иван је некако успео да умири побеснелу гомилу. Када се мало слегла прашина око Ане, Иван је наредио масовна хапшења и кажњавање побуњеника.
Цар-синоубица
Тада је први пут цар показао поданицима своју грозну нарав. Али то је био тек почетак. С временом, Иван је постајао све суровији и насилнији. Параноични владар је сумњао у све и сваког. Чак и према сопственим укућанима Иван је испољавао велику агресију. Он је једном претукао трудну жену свог сина што је довело до побачаја. А када му је син то замерио, Иван га је у нападу беса ударио штапом у главу. Једанаест дана након тога царевић је умро.
Жртва лечења
Током дугог времена расправљало се о разлозима насилног понашања Ивана Грозног. Многи су претпостављали да је у питању неки психички поремећај. Али недавна истраживања су показала да је руски цар постао жртва страних лекара. Из неких разлога Иван није прибегавао помоћи руских травара него се ослањао на достигнућа тадашње европске медицине. Он је имао велико поверење у познатог лекара Ралфа Стендиша кога му је послала енглеска краљица. Научници претпостављају да је баш Стендиш први дијагностиковао Ивану сифилис. Он је препоручио цару да узима лекове од живе.
Мрки поглед Ивана Грозног Фото: Архива Новости
Ову тактику лечења су преузели и други европски доктори који су касније заменили Стендиша на руском двору. Цар је добијао буквално коњске дозе живе. Таква терапија је постала узрок меркуријализма, односно хроничног тровања живом. Константна интоксикација је изазвала патолошке промене у раду нервног система цара. Иван је постао немиран, раздражљив, параноичан - а то су карактеристични симптоми меркуријализма. Уколико се човек предозира живом, може добити епилептички напад и експлозију беса.
Прочитајте још: БИЛА ПОПУЛАРНА У ЈУГОСЛАВИЈИ И РУСИЈИ: Код куће направите МАСТ којом ћете решити главобољу
Баш то се и дешавало Ивану Грозном кога је често обузимао неконтролисани гнев. Терапија која је имала толико озбиљне нуспојаве није помогла цару да се избори са „срамотном болешћу“. У шеснаестом веку од сифилиса није било лека. Додуше, Ивана не би спасли ни травари. Али да је цар дао предност народним рецепртима, барем не би постао безуман због непрекидног тровања и не би погубио у нападима беса хиљаде људи – међу осталима и сопственог сина.
