Oglas
Oglas
· · Коментари: 0
ПРАВОСЛАВНИ КАЛЕНДАР

Верници, данас крећу припреме за БОЖИЋ! Ево како се ТУЦИНДАН усталио у ХРИШЋАНСТВУ

У православним домовима данас се обележава Туциндан

1609764116_130137_tucindan_f.jpg
Фото: СПЦ
Oglas

Два дана пред Божић верници Српске православне цркве славе Туциндан, познат и по називу Тучиндан, дан светих мученика Критских, дан преподобног Наума Охридског, и дан када се ритуално туче божићно прасе.

Прочитајте још: Знате ли зашто поштоваоци Достојевског купе каранфил и изађу на трећој станици, код манастира Александар Невски?

Према црквеним предањима, Туциндан је назван по обредном “тучењу”, лишавању живота прасади уочи Божића. Свињски брави се посебно намењују и тове за ову прилику, а домаћини их следећег дана, на Бадње вече, стављају на ражањ да се пеку, таман до истека божићног поста, да би их на сам Божић изнели за јело, као прве залогаје. 

Обичаји у северном Банату
У неким местима северног Баната до данас одржао обичај да на Туциндан родитељи симболично “туку” децу по задњици да би била ваљана и послушна, те да их касније не би имало потребе тући. 

За печеницу се обично коље прасе или јагње, а уз то неко још коље и припрема печену ћурку, гуску или кокош. Обичај везан за клање печенице остао је вероватно из старих многобожачких времена, везан за жртвоприношење. Црква га је прихватила и благословила, јер после Божићног поста, који траје шест недеља, јача храна добро дође, поготово што су тада изузетно јаки мразеви и зиме.

Прочитајте још: Знате ли зашто је манастир ЖИЧА ЦРВЕНЕ боје? Ми имамо одговор!

Обичаји у ужичком и шабачком крају

У ужичком и шабачком крају био је обичај да се брав за божићну печеницу не туче у чело секиром већ главом соли. Касније се та со тукла у ступи, онда мешала са крвљу жртве и давала другој стоци, као превентива против свих болести.

Свети Наум Охридски

Прочитајте још: Писмо МАСОНА које се ПРЕПРИЧАВА: Испровоцираћемо социјалну КАТАКЛИЗМУ и отворити врата ЛУЦИФЕРУ

Верници Српске павославне цркве данас славе и светог Наума Охридског. Овај светац је био ученик светих Ћирила и Методија и сарађивао је и са апостолима словенским. Потиче из околине Солуна, а прославио се чудотворним моћима, путујући у Рим, где се и прославио. По повратку из Рима, остао је да живи на Охридском језеру. На јужној обали језера је основао манастир, који и данас краси обалу језера и носи његово име.

Упокојио се у првој половини 10. века, а важио је мудрог учитеља, предводника монаха, чудотворца и духовника.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas