Јапанци и Руси осмислили технологију ефективним микроорганизмима који раде уместо човека
![krompir.jpg](/cache/images/2/3/d/d/7/23dd72abd091f1d2cab68efea0cfadb0cc3d5052.jpg)
Човек седи - бактерије раде! Да ли сте веровали да ће и то бити икада могуће? Да ће армије и армије невидљивих корисних војника од ваше баште правити рај у коме успева здраво воће и поврће док ви седите скрштених руку!
Прочитајте још: Да бисте имали лепе руже, обавезно их почетком пролећа орежите и урадите ВЕРТИКУЛИРАЊЕ
Због нове технологије која осваја свет и у Србији фармери остављају мотике и препуштају своје баште - микроорганизмима.
Микроорганизми (ни) су замена за мотику!
Ову технологију је још 1988. године осмислио јапански професор и микробиолог Теруо Хига,који је ставио микроорганизме у службу човека. Названа је ЕМ технологија (ефективним микроорганизмима). Она је још тада постала део националне политике Јапана.
![](/gallery/storage/2020_04/14/656267942ad0136b9b2f906e9d4286c07a623389.jpg)
Десет година касније 1998. године руски научник Пјотр Ајушевич Шабљин на основу анабиотских микроорганизама бајкалског екосистема створио је руски препарат који убацује у земљу микроорганизме.
ЕМ технологија у Србији
Јован Дробњак, из Баранде, почео је пре осам година да производи поврће и воће по ЕМ технологији и не крије одушевљење:
Воће и поврће узгајано по ЕМ технологији садржи хранљиве састојке, минерале и витамине које је готово протерано из јеловника савременог човека
- Не можете да замислите како је миришљав и леп парадајз из моје баште. Толико сам срећан када узгојим здраво поврће и воће да немам речи. Моја породица једе здраву храну, пуну хранљивих састојака и витамина, а не безвредну, хемијом убијену храну - каже он.
Прво на шта треба да заборавите јесте дубоко копање. Микроорганизми не воле да их преврћете и сушите. Тањирање и орање ту не постоји. По ЕМ технологији само се плитко копа чиме се успоставља капиларност земље, а микроорганизми нападају корове.
Прочитајте још: Биљка која се дарује у име љубави и верности: Суза заљубљене богиње за лење баштоване
Такав начин обраде штити земљу од великих хладноћа, влаге и велике врућине. Због тога што се земља не преврће, залива је само роса и вечерња свежина што је за биљке најбоље. Када се биљке засаде око сваке стабљике се ставља слама, која је прирордни штитник (малч).