Милица Тодоровић не крије да јој на самом почетку каријере није било ни мало лако
Певачица Милица Тодоровић вредно ради, али за највеће хришћанске празнике увек се труди да буде слободна како би их провела у свом стану у Београду или у родном Крушевцу. Ове године једина јој је жеља била да буде са мајком Јасмином.
- За Васкрс уредно фарбам јаја, замислите знам. Маму сам одмах питала: хоћеш да будеш са мном за празник или идеш за Крушевац? Обрадовала ме је када је рекла да је ту, тако да смо заједно фарбале јаја. Обожавам када је мама са мном јер сада надокнађујем то време које нисам провела са њом и татом. Пуно ми је срце када она дође из Крушевца, она ми је као најбоља другарица. Када дође имам неког ту да ми скува нешто, буде ми увек подршка, причува пса, а мајка се воли највише на свету. Фалио ми је период детињства јер сам га прескочила зато што сам се са четрнаест година се доселила у Београд - прича Милица и открива да је често варала у туцању јајима.
Милица је родом из Крушевца у који воли да оде, иако због посла нема често прилику.
- Сви ми истичемо одакле смо. Што неко не би истицао? Свашта, па ту ме мајка родила, шта да кажем одакле сам? Са Менхетна, мислим болница у Крушевцу, ту сам се испилила. Судбина је тако хтела да дођем у Београд, али Крушевац је некада била престоница, то је Лазарев град. Ипак сам ја из престонице - са осмехом каже певачица која исти не скида ни када је уморна и нерасположена.
- Постоје дани и када нисам расположена, али то је ретко кад. Увек сам насмејана - прича Милица, коју смо питали ко трпи када је она бесна:
- Мени и мом кучету пошто она жели напоље, а мени се не излази.
Молила сам бутике да ми дају хаљине
Своје почетке никада није заборавила и често се присети свега кроз шта је прошла, као и тешке финансијске ситуације.
- Двадесет пет година “Гранд продукције“, а ту сам већ деветнаест година, нисам матора, него сам млада дошла. Било је јако тешко, од Крушевца до Београда сваки дан аутобуска карта, па се некад и нема. Дођем у Београд, па ме Саша Поповић пита: Мицо, како си путовала, јел имаш пара за смештај и за аутобуску карту? Увек су ме гледали овде као своје дете, не само мене, него све нас из ове продукције - каже Милица и додаје:
- Све ми је било финансијски тешко јер је тада било другачије, а сад се утркују да буду неком финансијски спонзори, и дизајнери и бутици. У моје време, 2004. године, мама и ја идемо по Крушевцу од бутика и бутика и причамо: “добар дан, ја се сада такмичим, да ли бисте изашли у сусрет и изнајмили нам гардеробу“, сви су говорили не и тако смо ишли од бутика до бутика. Само ми је двоје људи изашло у сусрет и дан данас се чујем са њима, а то су фризер Дејан и Пеђа и Андријана који су тада држали бутик и са њима сам остала пријатељ јер су у том тренутку, када је мени било најтеже, они су испали људи.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
