Milica Todorović ne krije da joj na samom početku karijere nije bilo ni malo lako
Pevačica Milica Todorović vredno radi, ali za najveće hrišćanske praznike uvek se trudi da bude slobodna kako bi ih provela u svom stanu u Beogradu ili u rodnom Kruševcu. Ove godine jedina joj je želja bila da bude sa majkom Jasminom.
- Za Vaskrs uredno farbam jaja, zamislite znam. Mamu sam odmah pitala: hoćeš da budeš sa mnom za praznik ili ideš za Kruševac? Obradovala me je kada je rekla da je tu, tako da smo zajedno farbale jaja. Obožavam kada je mama sa mnom jer sada nadoknađujem to vreme koje nisam provela sa njom i tatom. Puno mi je srce kada ona dođe iz Kruševca, ona mi je kao najbolja drugarica. Kada dođe imam nekog tu da mi skuva nešto, bude mi uvek podrška, pričuva psa, a majka se voli najviše na svetu. Falio mi je period detinjstva jer sam ga preskočila zato što sam se sa četrnaest godina se doselila u Beograd - priča Milica i otkriva da je često varala u tucanju jajima.
Milica je rodom iz Kruševca u koji voli da ode, iako zbog posla nema često priliku.
- Svi mi ističemo odakle smo. Što neko ne bi isticao? Svašta, pa tu me majka rodila, šta da kažem odakle sam? Sa Menhetna, mislim bolnica u Kruševcu, tu sam se ispilila. Sudbina je tako htela da dođem u Beograd, ali Kruševac je nekada bila prestonica, to je Lazarev grad. Ipak sam ja iz prestonice - sa osmehom kaže pevačica koja isti ne skida ni kada je umorna i neraspoložena.
- Postoje dani i kada nisam raspoložena, ali to je retko kad. Uvek sam nasmejana - priča Milica, koju smo pitali ko trpi kada je ona besna:
- Meni i mom kučetu pošto ona želi napolje, a meni se ne izlazi.
Molila sam butike da mi daju haljine
Svoje početke nikada nije zaboravila i često se priseti svega kroz šta je prošla, kao i teške finansijske situacije.
- Dvadeset pet godina “Grand produkcije“, a tu sam već devetnaest godina, nisam matora, nego sam mlada došla. Bilo je jako teško, od Kruševca do Beograda svaki dan autobuska karta, pa se nekad i nema. Dođem u Beograd, pa me Saša Popović pita: Mico, kako si putovala, jel imaš para za smeštaj i za autobusku kartu? Uvek su me gledali ovde kao svoje dete, ne samo mene, nego sve nas iz ove produkcije - kaže Milica i dodaje:
- Sve mi je bilo finansijski teško jer je tada bilo drugačije, a sad se utrkuju da budu nekom finansijski sponzori, i dizajneri i butici. U moje vreme, 2004. godine, mama i ja idemo po Kruševcu od butika i butika i pričamo: “dobar dan, ja se sada takmičim, da li biste izašli u susret i iznajmili nam garderobu“, svi su govorili ne i tako smo išli od butika do butika. Samo mi je dvoje ljudi izašlo u susret i dan danas se čujem sa njima, a to su frizer Dejan i Peđa i Andrijana koji su tada držali butik i sa njima sam ostala prijatelj jer su u tom trenutku, kada je meni bilo najteže, oni su ispali ljudi.
(Blic)
BONUS VIDEO
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
