"НИСАМ ИМАЛА ШТА ДА ЈЕДЕМ": Никад искренија Анабела

Анабела Атијас проговорила о својим почецима

Oglas

Анабела Атијас без задршке је причала о свом животу. Певачица је гостовала у подкасту "Бункер", који води њена черка Луна Ђогани, пред којом није имала тајни. Причала је о првом сусрету с бившим супругом Гагијем, дечку Николи који је трагично изгубио живот, али и о тешком периоду живота када се сама борила за своју егзистенцију.

Она је потврдила Гагијеву причу да је њихов сусрет био 1992. године на броду "Свети Стефан" кој је из Барија ишао за Црну Гору.

- Тада сам живела у Швајцарској с покојним Николом. Он је био спортиста, рукометаш. Ми смо долазили у Црну Гору из Барија бродом "Свети Стефан". Сећам се групе девојака и једног момка, све су биле око њега, као да је Здравко Чолић. Стајала сам на палуби, одозго сам га гледала. Питала сам девојку која је ту била са мном шта се дешава. Био је атрактиван. Она ми каже да су девојке одбојкашице, репрезентативке Југославије, биле су на неком такмичењу у Италији, а он је плесач и воле га девојке. Била сам одушевљена што је плесач, јер сам одувек волела плес. Ниједног момента нисам ништа помислила, била сам заљубљена, имала сам сјајног дечка, предивну везу и било ми је интересантно како је популаран и миљеник девојака - рекла је Анабела па наставила:

- Када смо дошли на копно, неколико пута сам га срела, видела сам да ме гледа.

Након тога за њу је уследио тежак период. Њен дечко је страдао у Горажду и она је остала сама.

- Нажалост, имала сам велики губитак. На најгори могући начин сам изгубила велику љубав. Он је погинуо и ја сам се преселила у Београд. Мој долазак у Београд био је трауматичан. Нисам имала никакав контакт с родитељима, нисам имала где да се вратим, рат је почео преко ноћи, нисам више имала ни живот у Швајцарској где сам живела, ишла у школу. У Швајцарској сам живела бајку, имала сам предивног дечка, леп стан, путовали смо, куповали. Рај. Одједном се то променило. Ја више нисам имала ни кућу ни земљу - испричала је певачица, па открила како је тешко живела у Београду.

- Живот ме је довео у Београд, имала сам доста познаника, избеглица, свачим су се бавили, па сам и ја почела да радим по фирмима да преживим. Кувала сам кафу, јављала се на телефон.

- Једног дана сам гледала телевизију и видела дечка који рекламира плесну школу. Говорила сам да ја њега однекуд знам. Прошло је три, четири месеца од нашег сусрета на броду, али су то ужасна три, четири месеца у мом животу. Један дан мог живота је био као година. Била сам психички растурена, на дну, нисам имала шта да једем. Једног момента сам била гладна, без крова над главом, препуштена на милост и немилост. Сналазила сам се како сам знала и умела. Хвала богу увек је било добрих људи који су помагали.

У њој се, како је рекла, тада јавила нека неописива жеља да оде и упише се у плесну школу.

- Када сам га видела, осетила сам потребу да одем и упишем се у плесну школу. Ја која нисам хтела да излазим, да идем међу људе, осим онога што сам морала да бих преживела. То је нека виша сила која ме је вукла. Отишла сам, он ми је пришао, препознао ме је и ето. Све остало знате.

Анабела је онда откерила да је школу у Шведској завршавала док је била трудна са Луном.

- Три године смо били у вези и ја сам затруднела. Када је Гаги изашао из групе Ђогани, мислила сам отићи ћу у Шведску, тамо ћу ићи у школу да то завршим, он ће доћи код мене. Овде је било тешко живети. Међутим, дешава се песма "само у сну" и све креће да се мења. Била сам у Шведској, тамо сам ишла у школу. Тај разред у гимназији сам цео била са стомаком. То у Шведској није ништа чудно, тамо нема предрасуда. Ишла сам у разред који је старији, ако не завршиш на време школу, увек имаш право да се вратиш. Ништа није било чудно, јер су биле и жене које имају породицу. Ја сам изнела трудноћу, тамо сам родила тебе и после месец и по дана сам се вратила. Било је глупо да се не вратим, јер је овде после песме све цветало - завршила је Анабела.

Курир