Глумица је прави пример да се упорност на крају исплати
Глумица Љиљана Јакшић, познатија по својој улози чистачице Салвете у 52. години родила је ћерку Дарију, о којој се сама брине.
Када је остала у другом стању Љиљана је била сама, а глумица је својевремено причала да су она и њена ћеркица једва састављале крај са крајем у периоду када је владао корона вирус.
- Седам месеци не радим и наравно да је корона утицала. Невероватна ми је прича, као да сам у зони сумрака из које никако да се пробудим. Дошла сам вечерас у Скадарлију да обиђем ресторане. Још су сви јако стегнути, али је ближе ту нада да ће се ово све завршити - причала је тада Љиљана за емисију "Премијера - Викенд специјал".
Љиљана је тада истакла да је добила помоћ од државе, али да је због отказаних наступа постала "социјални случај". Но, упркос свему, није упућивала апел за помоћ.
- Нисам упућивала апеле, било је уплаћемо неких 90.000 за прва три месеца, а онда смо постали социјални случајеви, стицајем околности. То ти је кад ти живот да лимун, а направиш лимунаду. Десило ми се да је адвокатска канцеларија направила донацију за играње моје представе о Скадарлији - испричала је глумица тада.
Подсетимо, Љиљана Јакшић је открила недавно да је са вантелесном оплодњом почела у 48. години.
- Ја просто нисам могла да помирим у себи то да никада нећу имати дете јер сам јако желела, јако сам волела. Мајчинство је нешто што је мени врхунска прича нашег живота. Тај однос сам имала и тај однос нисам могла да помирим - испричала је Љиљана.
- Ја сам са тим вештачким оплодњама почела већ у 48. години. Било је пет покушаја, ја сам све време радила. Нисам ишла на трудничко боловање, нисам ишла на породиљско боловање. Престала сам да радим у осмом месецу. Морала сам само у неком добу да сашијем костим, ширу хаљину, да се то мало покрије. Никоме није пало на памет да је глумица трудна, сви су једноставно мислили, угојила нам се глумица. Ја сам свој посао радила и тада фантастично, још боље него иначе. Била сам најсрећнија у том тренутку, радим посао који највише волим, испод срца расте нешто што највише желим у животу, заиста нестварно добар период, Богу хвала. Мене је професор Слободан Радуловић који је радио вештачку оплодњу замолио да одем у болницу јер не могу више да радим јер, то није високо, то је највише ризична трудноћа, а ја кажем: "Али ништа се не дешава, могу и да певам и да се крећем, све", "Али ако почне да се дешава", биле су његове речи: "Онда је већ касно, Љиљана". Они су мене послали у Народни фронт, ја сам тамо била одбор за дочек и испраћај колегиница породиља. Сређивала сам ствари, оне наткаснице када дођу, после порођаја им преносила ствари тамо и гледала бебе које долазе на свет. Тако сам провела једно две недеље, чак можда и три, до порођаја.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
