Певачица Јосипа Лисац каже да љубав према супругу још увек станује у њеној души
Позната и призната хрватска певачица Јосипа Лисац се са правом може похвалити петодеценијском успешном и плодоносном каријером. Њена плоча “Дневник једне љубави” је најбољи албум снимљен на овим просторима у последњих педесет година. Поред успешне каријере, она иза себе има и велику љубав, познатог музичара, који је нажалост преминуо.
Сматра да за љубав нису потребне речи и то често воли да истакне. Док сви маштају о некој великој љубави, већина то никада и не доживи. Често нагласи да је она имала срећу да доживи велику љубав, али да је и даље живи. Била је удата за великог музичара Карла Метикоша, који нас је напустио 1991. године.
- Ја сам имала срећу да имам велику љубав и ја сам једна срећна особа. Многи људи такву љубав нису никада доживели. Таква љубав и даље у мојој души станује. Све је енергија. Куда ће она отићи? Ја је са собом и у себи носим. Некако - то је реално. Била сам вољена и ја сам јако волела. А и даље волим. Пуно смо Карло и ја створили заједно. Сву ову прекрасну моју музичку баштину, то је Карло направио. Он се тако бринуо, заправо он је био тако захвалан и срећан и брижан. Целог живота се бринуо за мене, за нас. Срећна сам што је он направио своју предивну каријеру композитора и прекрасна дела. Направио је и две рок опере. Стварно, жао ми је само што је тако рано отишао, да га људи након двадесет или тридесет година нису ни видели, упознали. Ја морам причати и срећна сам када причам о њему. Сви ме заправо питају о њему и то је јако лепо. Не професионално, него приватно. Онда сам јако срећна - сузних очију наставља разговор популарна певачица.
Многи сматрају да је највећим делом захваљујући Карлу, Јосипа данас оно што јесте.
- Талентована сам од мог рођења. Све време певам и већ у 11. години сам била члан Дечјег Хора. А годину дана касније, као члан Хора на такмичењу смо освојили Гранд Приx. Пазите, најбољи на свету. У 1963. певала сам у цркви Саинт Цхапелле као награду. Па то је нешто божанствено! У исто време се и Карло налазио у Паризу, али видите како то титра, енергија је радила. То је судбина. Имати такву дивну особу која те гледа како је он то чинио и прати те је нешто величанствено. Он је мени рекао: “Ти мораш бити паметна, не смеш бити глупа, смешна. То није добро. Ово је било сјајно. Критика је она која ти указује с љубављу, па И на на евентуалне грешке. На нешто што је добро.” То је потребно и видим да то данас нема код неких људи. Заправо немају пријатељицу или пријатеља или сарадника који би им тачно, заправо искрено, поделио речи с њима - ово је добро, а ово није. Због тога сам њему јако захвална – открива певачица.
