Pevačica Josipa Lisac kaže da ljubav prema suprugu još uvek stanuje u njenoj duši
Poznata i priznata hrvatska pevačica Josipa Lisac se sa pravom može pohvaliti petodecenijskom uspešnom i plodonosnom karijerom. NJena ploča “Dnevnik jedne ljubavi” je najbolji album snimljen na ovim prostorima u poslednjih pedeset godina. Pored uspešne karijere, ona iza sebe ima i veliku ljubav, poznatog muzičara, koji je nažalost preminuo.
Smatra da za ljubav nisu potrebne reči i to često voli da istakne. Dok svi maštaju o nekoj velikoj ljubavi, većina to nikada i ne doživi. Često naglasi da je ona imala sreću da doživi veliku ljubav, ali da je i dalje živi. Bila je udata za velikog muzičara Karla Metikoša, koji nas je napustio 1991. godine.
- Ja sam imala sreću da imam veliku ljubav i ja sam jedna srećna osoba. Mnogi ljudi takvu ljubav nisu nikada doživeli. Takva ljubav i dalje u mojoj duši stanuje. Sve je energija. Kuda će ona otići? Ja je sa sobom i u sebi nosim. Nekako - to je realno. Bila sam voljena i ja sam jako volela. A i dalje volim. Puno smo Karlo i ja stvorili zajedno. Svu ovu prekrasnu moju muzičku baštinu, to je Karlo napravio. On se tako brinuo, zapravo on je bio tako zahvalan i srećan i brižan. Celog života se brinuo za mene, za nas. Srećna sam što je on napravio svoju predivnu karijeru kompozitora i prekrasna dela. Napravio je i dve rok opere. Stvarno, žao mi je samo što je tako rano otišao, da ga ljudi nakon dvadeset ili trideset godina nisu ni videli, upoznali. Ja moram pričati i srećna sam kada pričam o njemu. Svi me zapravo pitaju o njemu i to je jako lepo. Ne profesionalno, nego privatno. Onda sam jako srećna - suznih očiju nastavlja razgovor popularna pevačica.
Mnogi smatraju da je najvećim delom zahvaljujući Karlu, Josipa danas ono što jeste.
- Talentovana sam od mog rođenja. Sve vreme pevam i već u 11. godini sam bila član Dečjeg Hora. A godinu dana kasnije, kao član Hora na takmičenju smo osvojili Grand Prix. Pazite, najbolji na svetu. U 1963. pevala sam u crkvi Saint Chapelle kao nagradu. Pa to je nešto božanstveno! U isto vreme se i Karlo nalazio u Parizu, ali vidite kako to titra, energija je radila. To je sudbina. Imati takvu divnu osobu koja te gleda kako je on to činio i prati te je nešto veličanstveno. On je meni rekao: “Ti moraš biti pametna, ne smeš biti glupa, smešna. To nije dobro. Ovo je bilo sjajno. Kritika je ona koja ti ukazuje s ljubavlju, pa I na na eventualne greške. Na nešto što je dobro.” To je potrebno i vidim da to danas nema kod nekih ljudi. Zapravo nemaju prijateljicu ili prijatelja ili saradnika koji bi im tačno, zapravo iskreno, podelio reči s njima - ovo je dobro, a ovo nije. Zbog toga sam njemu jako zahvalna – otkriva pevačica.
