Водитељка говори о невероватном искуству ''паралелног живота током коме''
У емисији "Преживели" код водитеља Милана Калинића на "К1" телевизији, Маја Жежељ се детаљно присетила своје борбе за живот. Популарна водитељка била је готово четрдесет дана у коми, када је упала у стање сепсе.
Још док је водила "Дневник" осетила је да јој није добро, а како се присетила, било јој је страшно хладно.
- Било ми је страшно хладно, доносили су ми топлу воду да грејем руке док су ишли прилози. Само је Боба Шаренац питао шта ми је. Када се завршио "Дневник" ја нисам могла да се исправим. Није ме ништа болело, само ми је било хладно, само сам била исцрпљена. Отишла сам до шминкернице, позвала Ивана, он је био изненађен јер сам ја сама ишла свуда. Није очекивао да треба да дође да ме покупи. Знала сам да имам температуру и отишла сам да се издвојим од деца, јер сам мислила да је вирус. И то је ишло до 40, кренула је мука да ми буде и ја сам ујутру отишла у болницу, да не бих добила напад гастритиса - присећа се Маја и додаје:
- Кренула је јурњава по одељењима, ту ми се губе ствари. Ја знам да ми није добро, видела сам да је проблематично... Променила сам боју лица, почеле су те неке тачкице. Видела сам да лекари брзо прилазе и да ме гледају, али сам мислила да ме гледају јер сам ја са телевизије - каже Маја Жежељ.
Маја је показала слике на којој је потпуно љубичаста у лицу, што је била последица тромбозе.
Фото: Yоутубе принтсцреен/ К1
- То је тромбоза. То се не јавља у свакој сепси. То је генетика, имам тромбофилију и да мој организам није дошао у то стање, то се никада не би сазнало. Доктор који ми је поставио дијагнозу, чувао је унуче и позвали су га да дође. Јер нико није знао шта ми је. Одмах је поставило дијагнозу - иреверзибилна сепса. Значи нема назад, мора да протутњи. Ја сам дошла у најгори стадијум. Пала сам у кому. Не знам да ли су мене увели у кому или сам се сама угасила, и ту креће мој други живот. Тридесетак дана ја сам у коми, те ноћи је било - ако преживи ноћ, 2 одсто су ми шансе биле да преживИм. Гасим се и палим - прича Маја.
Живот у коми
Међутим, оно што је посебно интересантно, све време током коме, Маја живи "паралелни живот".
- Ја у том мом животу јесам болесник и пацијент. Никад нисам била здрава и не могу да се крећем и ја сам у колицима. Ја се свега сећам, јер сваки пут кад отворим очи ја видим жену која стоји и гледа. Касније сам сазнала да је то докторка Весна Бумбаширевић, и то сам сазнала тек када сам се пробудила - каже Маја.
- Ја сам тада као на њеној приватној клиници, а она је дошла из Шведске и ту ради. Клинику држи са својом рођеном сестром, која је др Биљана Дамјановић. Ја ту жену видим, она је све време тамо, такође, али у том мом животу она је њена сестра. А то је и клиника и обданиште. И ја кажем што је овде згодно, могла бих ја Лену и Макија да доведем. Имали смо и прославу Хеллоwеен-а, све је окићено - присећа се Маја.
Како је навела, постоје ствари које су биле халуцинација, али и ствари за које је убеђена да су се догодиле.
- Постоје ствари које су халуције и постоје ствари које су се десиле у мојој глави, које нису халуцинације. То је нека друга димензија. Тај брод који се појављује, то није халуцинација, ја тврдим да то постоји. То је за мене нешто што има. Ја сам особа која је не са две ноге, него да их имам шест, са свих шест бих била на земљи. Ја мислим да постоје неки нивои до којих људи дођу. Први пут када сам била на интезивној, извађена ми је слезина, након удеса и ја сам себе видела са врата од те собе како лежим на кревету. И знам тачно када сам се пробудила и када се тај неко што је стајао на вратима вратио у мене, и од тада иде ова сада моја прича. То јасно знам. Моја бака је ушла и била је на вратима и рекла ми је "Ш, немој да плачеш, не плачем ни ја" и ја сам се ту спојила у своје тело. Она ме је звала "шећеру", скраћено "ш" - каже Маја.
Њен супруг, водитељ Иван Станковић сећа се да је имао осећај да се нешто јако лоше дешава.
Фото: Yоутубе принтсцреен/ К1
- Ја имам осећај да је нешто страшно гадно и озбиљно. Мене позивају, када је дошао тај др Буца Павловић и он мени каже да је иреверзибилна сепса. Каже ми да је веома лоше. Ако дочека јутро, шансе су испод 5 одсто. Ја сам се исплакао у сестринској соби док сам чекао, а моја одговорност је била за њен живот и функционисање нашег микрокосмоса - каже Иван Станковић и додаје:
- Буца Павловић је рекао - сад је између ње и Бога. Мени су рекли да је Маја била најдисциплинованији пацијент кога су икад имали. Све је слушала како би се излечила - присећа се њен муж Иван.
Иако у коми, Маја каже да њен унутрашњи живот тече својим током.
- Добијам информацију у том паралелном животу и то ми Иван каже, јер се плућа тако боље опорављају, да је саставни део те терапије вожња бродом, који је низак и који је јако близу површине воде. И тај брод креће одавде, иде преко Норвешке и стаје у Црној Гори, где ће да се укрцају Иван и деца. И онда ћемо се вратити на пристаниште. И ја седим у чекаоници и чекам брод. И ја се у једном моменту укрцавам на тај број исто као болесник. Ту су сестре седеле, неке су добре, неке нису... То није халуцинација, то је пут ка тамо и то тако изгледа - убеђена је Маја.
- Страшно си немоћан, ништа не можеш, и чекаш. Изнад мене је нека столица, ту седи човек у белом, чита. Ја њему покушавам да кажем, да они мени треба да врате мој мп3, и он само каже: "Сваком по свом". Пловили смо, и долазимо до пристаништа које изгледа веома ружно, црно, бетон, камење... У међувремену ја чујем да ће нешто лоше да се деси у Црној Гори. Ја не знам како њима да кажем... Стаје брод у Црној Гори и они не улазе и ја настављам даље, вода је црна, све је мрак... - каже водитељка.
Једна реченица је, каже, била кључна да се врати и настави свој живот са породицом.
- Дефинитивно постоји нека реалност, да ли је то крај, па има иза тога нешто... Ја сам много мала да доносим неке закључке. Када сам била тамо, то је страшно лако да доносеш одлуку да одеш тамо. Тамо је све мирно... А вратила сам се јер је била реченица: "Зашто сад кад су мали?" Они су имали три и пет година. Ја сам то рекла. Ја се те реченице сећам. То су те речи и то ме је вратило назад - каже Маја.
Иван се надовезује на то када се "опраштао" са њом у сестринској соби да му је иста ствар била у глави.
- Ишле су тужне песме и ја сам мислио, како ће деца да крену у школу без ње. То ми је била та нека прича - каже Иван.
Маја наставља своју исповест о ходу између живота и смрти:
- Иван ме је сачекао на том бетону и он је извео та колица и нестао. Ја стојим на том пристаништу и љута сам. Ја сам се онда нашла испред врата лифта позоришта Бошко Буха и ја чекам да лифт дође. Иза мене су дрвена врата и негде је нешто бело. Таква бела боја на земљи не постоји. Ту сам стајала - лифт, врата и то бело. И ја гледам где ћу. Људи иду, сви су обучени у бело, пролазе једни поред других и не морају да разговарају. Ја њима уопште не морам да кажем, могу мислима да им пренесем све што мислим. Сви су мирни, не ходају, већ лебде. И ја кренем тамо, из тог магацина излази жена, сестра Оливера, и каже ми: "Шта ћеш ти овде, ми те чекамо горе". Ухвати она колица и врати ме у магацин. И ми се вратимо. Ја и дан данас кад видим ту сестру Оливеру, она жена нема појма зашто ја њу тако гледам, кад је видим, ја падам у транс. Она не зна да је она мене вратила назад. Вратила сам се у магацин. И после имају моју трипови како се пије вода и тако даље - каже Маја и закључује да то све што се десило има значење искључиво за њу.
Иако многи мисле да је сепса искорењена ствар, Маја каже да није.
- 40.000 до 50.000 милиона људи добије сепсу, 11 милиона људи умре. Сепса није болест, то је стање када организам сам себе уништава. Страшно је важно да се на самом улазу спречи то. Она је толико присутна, да је она једна од водећих узрочника смрти. Највише од свега је важно да се дигне свест о томе - каже Маја Жежељ.
Прве добре вести
- Већ су били пробудили Мају, обукао сам скафандер и отишао да је видим. Има и слика како се држимо за руке. Кренуо је опоравак. Учила је да хода. Она је доживела привилегију да за свог живота умре и да то види. Маја је имала привилегију да види колико је људи воле. Све нас је као породицу то доста ојачало. Имао сам фантастичну прилику да видим ко су и пријатељи - каже Иван.
Како је навела Маја, у стању у коме је она била често се секу делови тела, међутим докторка Бумбаширевић није дозволила.
- У Немачкој се секу руке и ноге када се пацијент нађе у том стању. Ја ниједну ноћ нисам заспала да не извртим филм од- ушла сам у болницу до- излазим из болнице - каже Маја.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
