Друштвеним мрежама поново се дели серија фотографија Београда 60-их година прошлог века и лепих жена, моде, тог времена познатог фотографа Бранислава Банета Ђорђевића
Фотограф Бане Ђорђевић снимао је улице, градске фасаде, али је у историју српске фотографије ушао као фотограф лепих Београђанки.
По струци професор клавира, он је такорећи свакога дана, после наставе у Музичкој школи "Станковић", одлазио у центар града где је на Теразијама, у Кнез Михаиловој улици и на Тргу републике снимао пролазнице... и тако 35 година....
Оставио је иза себе преко 13,000 фотографија и негатива.
О његовој вишедеценијској "мисији" бележења чувене београдске женске лепоте пише и Момо Капор у приповетки "Хаппy хоур," започињући речима:
"Познавао сам једног човека у Београду... неког Банета. Сви су га познавали...
Београдске даме и госпођице, које делују модерније од данашњих, биле су шик попут госпођица из Рима или Париза.
Оно што многи који прате фотографије старог Београда и детаља, моде на улицама, примећују велику - опуштеност.
"Могли сте сваког дана да га видите на потезу од "Руског цара" до Калемегдана, како шета и слика лепе девојке. Мислим да их је фотографисао најмање двадесетак година. Сликао их је у ходу или како зуре у излоге, како се смеју и стоје на једној нози, како забацују косу, лижу сладоледе или балансирају на ивици тротоара, док је Кнез Михаилова још имала тротоаре... И тако, фотографисао је те девојке када би се тек појавиле на Кнезу, саплићући се саме од себе од узбудљивости свог тела тог пролећа; пратио је њихов ход који је постајао све сигурнији и изазовнији... Једноставно их је сакупљао за себе, као неку приватну историју лепоте и младости те улице", пише о Банету Ђорђевићу Момо Капор.
Бане Ђорђевић је преминуо 1995. године, али кроз његове фотографије живи и стари Београд, и неко старо време, па и он сам.
Сећање и на њега и на стари Београд чувају многобројне групе на друштвеним мрежама: Црно-бели Београд на Фејсбуку, црнобели_београд на Инстаграму...
Многе су "пролазнице" ушле у монографски уређене изборе, излагане су, хваљене и награђиване међу другим бисерима југословенске и српске фотографије, а нашле су се и у, женама и женској лепоти посвећеном, броју "Националне географије".
Можда ми данас са неком сетом гледамо ове фотографије, а ове даме сигурно нису мислиле тада да ће се њихова лица и стил гледати и педесетак година касније.
Много приче могло би да поквари естетски доживљај. Препустите се погледу на некадашњу моду, природну лепоту, стил, пробајте да осетите атмосферу Београда 60-их година...
