И када се каже Тома и када се каже Силвана, зна се, непогрешиво, да то може бити само један Тома и само једна Силвана.
Да није било толико новца у Лесковцу, да није било толико радника који би да једу и пију и веселе се и забораве на све што ће их чекати сутрадан, можда не би било ни судбинског сусрета двоје људи који су, свако на свој начин, обележили југословенску народну музику и постали симбол и легенда.
Прочитајте још: Драгана Маринковића Мацу сви знате, а ево како изгледа његова 20 година млађа супруга која га је потпуно очарала (ФОТО)
Постоји неколико верзија приче о томе како су се, тамо крајем педесетих година прошлог века, срели Силвана и Тома.
По оној најромантичнијој, Зилха Барјактаревић, како јој је било право име, а која је гласом за хлебом – глас је, заправо, ишао испред ње, а за њом су ишли они који би је слушали и гледали – стигла у Лесковац из свог Добоја, преко Сарајева, срела је промрзлог дечака на клупи у парку, нахранила га, а онда јој се он поверио да уме и да пева, због чега му је обезбедила тезгу, да допуни њене наступе.
🟠ПЕТОРКА !!
— Миско Миско (@тодДМ53изјАСпРе) Новембер 10, 2020
Тома Здравковић, Лепа Лукић, Предраг Живковић Тозовац, Хашим Хучук Хоки и Силвана Арменулић. пиц.тwиттер.цом/ЕцмнпМw5уО
Истинитије је, биће, да је момчић који није много тражио, а гости су волели да га слушају, и без Силване имао заказане краће наступе у “Хисару”, на крају града, али без Силване можда не би стекао толико самопоуздање, и тако брзо натерао публику, љуту и пијану и срећну и насмејану, свеједно, да му једе из руку, пише Аваз.
На том првом наступу пред њом и он је био сметен, да би му она одмах после пришла и рекла сада већ чувене речи:
„Лепо певаш, бато. Ипак, мораш мало да се дотераш, не можеш такав пред људе, што не обучеш нешто лепо… И мораш да верујеш у себе, бато. Само тако можеш да успеш“.
Од бакшиша који су делили музичари из пратећег оркестра, Тома је могао да преживи, и могао је да “обуче нешто лепо”, како га је саветовала жена чији ће живот, све до њеног прераног одласка, бити испреплетен са Томиним.
Да је само рекла “Лепо певаш, бато”, па би било довољно да Силвана Арменулић, како ће се презивати када, током ангажмана у “Гранд казину” у Београду коју годину касније, упозна тениског аса Радмила Арменулића, у том првом југословенском естрадно-спортском браку, било би довољно да Силвана Арменулић заслужи песму којом ће покорити Југославију.
И даље једна од најпопуларнијих кафанских песама на овим просторима, која се пева и у тешкој тузи (“Ноћас ми срце пати, ноћас ме душа боли…”) и као завет за вечну љубав на златним и дијамантским свадбама (јер “Само си ти у срцу мом…”), “Шта ће ми живот” етаблирала је Тому Здравковића као једног од најбољих текстописаца, јер је стварно неважно да ли је његове стихове певала Силвана или их је певао Тома – обома су пристајале савршено и обе верзије, ево већ педесет година, одржале су свежину и младост.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
