ОВИХ дана много је повода за разговор с глумцем Небојшом Дугалићем, једним од наших тренутно најангажованијих драмских уметника.
Док се на РТС емитује играно-документарни серијал "Друг Марко", где га гледамо у лику Александра Ранковића, све очи културне јавности упрте су у филм "Што се боре мисли моје", нашег представника за Оскара. Ту Дугалић игра Миливоја Блазнавца.
"Што се боре мисли моје" донео вам је лик Миливоја Петровића Блазнавца?
- Прича је веома сложена. Много тога се ту заплело. Важно је што је једна таква тема дошла у фокус и што ће људи имати прилике да виде филм и скрену поглед ка једном бурном периоду наше историје. О Блазнавцу се доста зна, али они које не занима историја вероватно нису чули за њега. Био је важан за неке ствари које су се касније дешавале у Србији. Из серије ће се више видети колико је била сложена та његова позиција и шта се плело око кнеза Михаила и Србије.
У исто време гледамо вас и као Александра Ранковића у серији "Друг Марко".
- Презадовољан сам, као и са серијом о Јованки Броз у којој играм Тита. Формат у ком је снимљена серија се не ради код нас, а опет је богат и продукционо и историјском фактографијом. Прилазе ми људи на улици и кажу да једва чекају да гледају следећу епизоду.
Постоји ли за глумца оптерећење кад тумачи неку историјску личност чији су потомци живи?
- Не, напротив. Долазио је Лекин син Слободан Ранковић на снимања, па смо могли да се консултујемо с њим о неким детаљима којима је и сам био сведок. Био нам је драгоцен сарадник. У једном тренутку донео нам је и Ранковићеву муштиклу, па сам неке сцене снимио с њом.
Неке улоге су вас и заобишле, попут Зорана Ђинђића у серији "Породица" (на крају га је играо Уликс Фехмију), којој сте се радовали?
- Разболео сам се од короне. Била је то лепа прилика да играм Ђинђића, али се није десило и дало. Ипак, ствари које треба да буду ваше, сачекају вас иначе у животу, па и у глуми.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
