Први пут покренут 2009. године као дигитална валута, биткоин се једно време користио као дигитални новац на маргини економије.
Биткоин наставља вртоглаво да расте. Његова цена је у време писања овог текста износила око 40.000 америчких долара – што је раст од око 77 процената за последњих месец дана и 305 процената током прошле године.
Од тада је постао мејнстрим. Данас се користи искључиво као нека врста „дигиталног злата“. Као одговор на ризик од економског колапса због ковида, владе широм света преплавиле су глобално тржиште новцем који су створиле централне банке, како би повећале потрошњу и помогле у спасавању економије.
Прочитајте још: Никада не мешајте старе и нове БАТЕРИЈЕ! Шта онда може да се догоди и како да им продужите рок?
Али повећање понуде новца нарушава његову вредност и наводи људе да траже имовину отпорну на инфлацију. У овој клими биткоин је постао заштита од надируће инфлације и лоше зараде на другим врстама имовине.
Шта је биткоин?
Биткоин, највећа криптовалута на свету према тржишној капитализацији, тренутно има циркулишућу понуду од 18.590.300 биткоина и максималну понуду од 21.000.000.
Ово ограничење је чврсто кодирано у биткоин протоколу и не може се променити. Ствара вештачку кризу, која осигурава да дигитални новац временом повећава вредност.
Док државне валуте попут аустралијског долара могу да повећају своју понуду по вољи централних банака, биткоин има фиксну понуду која не може бити надувана политичким одлукама.
Прочитајте још: WхатсАпп поново уводи НОВИНЕ! Сваки разговор биће ДРУГАЧИЈИ
Биткоином се претежно тргује на онлајн берзама криптовалута, али се такође може слати, примати и чувати у „дигиталним новчаницима“ на одређеним хардверским или паметним апликацијама. Можда најпреломнији аспект биткоин мреже је тај што се она ослања на рад криптографа и информатичара да би постојала као дигитална валута заснована на тзв. блокчејну.
Јавни блокчејн је „непроменљива“ база података, што значи да се евиденција историје трансакција не може променити.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ