„Опел“ ове године обележава 50 година од представљања два бисера из своје колекције
Као бомба је одјекнуло представљање два модела „Опела“ те 1970. године - лимузине „асконе“ и купеа „манта“1970. Суштински “Опел“ је извршио револуцију у средњој класи понудивши, за релативно мали новац у то доба, аутомобиле који су приближили ову врсту возила и онима са не баш толико дубоким џепом. „Опел аскона“ је била прототип спортске лимузине за забаву у вожњи са одличном управљивошћу. „Манта“ је међутим била круна славе. Елегантни купе делио је исту технологију као и „аскона“, чинећи “мантом“, немачки бренд донео је још један аутомобил из снова, само две године након „опела ГТ.
„Аскона“ и „манта“ су следили ГТ преко Атлантика и успешно се продавали у САД. Имали су међународну каријеру коју је постигло само неколико „Опелових“ модела. Данас су то веома тражени модели међу колекционарима и коштају далеко више од њихових цена када су били нови.
Као лимузина са двоје и четворо врата, „аскона“ је била постављена тачно између „кадета“ и „рекорда“. Рекосмо да је нова „опел аскона“ постављала нове стандарде: караван је био прво компактно издање за живот и стога далеко испред свог времена. Са спортским моделом „манта“, немачки „Опел је истовремено ушао на растуће тржиште породичних спортских купеа. Шасија, огибљење и погонски склопови били су идентични, оба модела су имала четвороцилиндричне моторе који производе од 60 до 105 КС.
Прочитајте још: „Фијат 500 тополино“ је доказ да величина није битна (Фото/Видео)
„Аскона„ је побеђивала на шљунку и асфалту. Валтер Рол и сувозач Јохан Бергер освојили су Европско првенство у релију 1974, а 1975. на релију Акропољ остварили су Опелову прву победу на Светском првенству у релију. Рол и Кристијан Гистдорфер су 1982. освојили Светско првенство у релију у „аскони 400“. До марта 1975. произведено је 691.438 јединица „асконе А“, а у истом периоду и 498.553 јединица „манта А“. Спортска „манта“ дебитовала је у септембру 1970. амблемом „манта" који је био инспирисан фотографијама морског истраживача Жака Кустоа. Презентација је пригодно одржана на Тимендорфер плажи на обали Балтичког мора. За „Опел“ је „манта“ била корак на нову територију.
„Манта“ је била нова, престижна и спортска, савршено уклопљена. Атрактивни модели за четири путника, били су веома популарни. Јединственост је била веома тражена, а „мантин“ облик и линије били су управо оно што тржиште тражи. У првој години продаје, „Опел“ је продао 56.200 јединица „манте“ док је укупно произведено 498.553 аутомобила. Нови члан породице мотора био је 1.6 са 68 КС, чак 80 КС у С верзији. Најмоћнији мотор под хаубом ове лепотице био је четвороцилиндрични 1.9 С са 90 КС који је такође користио „опел рекорд“.
„Мантин“ асортиман почео је са 60 КС 1.2 током 1972, а у новембру исте године уследила је луксузно опремљена „манта берлинета“. У стандардну опрему спадали су спортски управљач, грејање задњег стакла, халогена светла, електрични перачи ветробранског стакла и винилни кров. Пет година производње са бројним специјалним варијантама модела - „Холидај“, „Плус“, „Свингер“ и „Самер база “ комбиновали су горње тржишне спецификације са умереним ценама. „Манта ГТ / Е“, покретан је 1,9-литарским мотором од 105 КС, и „Бош Л-џетроник дизнама“ појавио се 1974. Тренд ка мат уместо хромираној опреми наставио се са „манта ГТ / Е“. Последњи специјални модел стигао је 1975. године, непосредно пре дебија „манта Б“ названа „блек меџик“ темељен на“ моделу ГТ / Е“ био је обојен у црно са наранчастим пругама на бочним странама.
„Аскона“ је премијерно приказана на сајму у Торину 1970. Што се тиче опреме и мотора, као и димензија, она се уклопила у простор између „кадета Б“ и „рекорда Ц“, преузела је улогу коју је претходно играла луксузна „олимпија“. У почетку је била понуђена као лимузина са двоја и четворо врата и луксузно опремљена. Независно предње огибљење састављено је од опруга и амортизера, крута задња осовина. Снагу је снабдевао 1.6-литарски четвероцилиндрични мотор са 68 КС а „С“ верзија са високом компресијом од 80 КС. Као и већи четвороцилиндрични мотори „рекорда“, и „асконина“ погонска јединица имала је брегасту осовину. У марту 1972, “Опел“ је представио верзију са умереним ценама са 1.2 ОВХ мотором са 60 КС.
У палети модела била је и „аскона војаж“. У почетку се нудила само у „Л „верзији, било је то 1974. године, пре него што се мање луксузни караван придружио линији. У пролеће 1971. године модел су проширили „аскона 1.9 С“. Опција тростепеног аутоматског мењача којег је „Опел“ произвео први пут тада, упарен је са снажнијим моторима. Модел „СР“ као новост на тадашњем тржишту такође је био доступан.
Наиме „СР“ верзија „асконе“ има одлике једног рели аутомобила спремног за највеће домете. Возач Валтер Рол и сувозач Јохан Бергер учествовали су 1974. на Европском рели шампионату. Рол и Бергер су освојили шест од осам трка са још увек недостижним коначним резултатом од 120 поена. Године 1975, непосредно пре него што је „аскона А“ замењена Б генерацијом, Рол и Бергер су однели победу на Акрополис релију забележивши Опелову прву победу у Светском рели шампионату.
Фото:Промо
