Сви верници сутрашњи дан треба да проведи у молитви и строгом посту
Сваке године 11. септембра по новом календару Српска православна црква обележава Усековање главе Светог Јована Крститеља. На овај дан је убијен претходник Исуса Христа, познат и као Јован Претеча који је, пошто је крстио Исуса у Светој реци Јордан, постао Свети Јован Крститељ.
Верници 11. септембра посте строго на води и дан проводе у молитвама. По народном веровању, на Усековање главе Светог Јована Крститеља не би требало јести ни пити ништа што је црвене боје, у знак поштовања на невино проливену крв великог пророка којег су красили поштење, морална чистота и покајање.
Верује се, такође, да свакога ко се буде оглушио о пост на дан усековања у наредних годину дана заобилазити правда, те да ће због непоштовања Светог Јована Крститеља бити на мети непоштених.
У смрт због јавне осуде прељубе
Свети Јован Крститељ страдао је управо због спремности да се суочи са неправдом и неморалом и да о томе јавно говори. Јеванђеље проповеда да је убијен по налогу Ирода Антипе, цара Галилеје који је живео са Иродијадом, женом свог још увек живог брата Филипа. Антипа га је најпре утамничио, верујући да ће на тај начин успети да сломи његов дух и спречи да га Свети Јован Крститељ јавно осуђује.
Али, Иродијада је имала другачије планове. Етикетирана као прељубница, чекала је погодан тренутак да се освети Светом Јовану.
На дан прославе рођендана Ирода Антипе послала је своју кћерку Салому да плеше пред очухом. После „Седам велова“, чувеног плеса који је Салома извела пред Иродом, пијани владар обећао је да ће јој испунити сваку жељу. На наговор осветољубиве мајке Иродијаде, она је затражила посебан поклон – главу Светог Јована Крститеља на тацни.
Ирод Антипа јој је услишио жељу. Те ноћи велики пророк је убијен, а његова глава принета је Саломи на тацни као дар за незабораван плес.
Иако је добила оно што је прижељкивала, прељубница Иродијада је најпре ножем избола језик великог пророка, а потом је у страху да ће светац васкрснути инсистирала да глава Светог Јована Крститеља буде сахрањена раздвојено од тела. По предању, светитељеву главу бацила је на нечисто место на Иродовом имању. Али, потоња Света Јована Мироносица, супруга дворјанина цара Галилеје, откопала је главу Светог Јована Крститеља, спустила је у ћуп и покопала на Маслинској гори, такође на Иродовом имању.
Следбеници Светог Јована Крститеља похранили су његово тело седамдесетак километара од Јерусалима.
Усекована (одрубљена) глава светитеља остала је на Маслинској гори у Светој земљи, закопана на Иродовом имању.
Обретења главе Светог Јована Крститеља
Кад је богати властелин Инокентије одлучио да се замонаши и да подигне себи монашку келију, купио је управо имање Ирода Антипе. Копајући, наишао је на посуду са главом Светог Јована Крститеља. Целивао ју је и вратио на исто место, подигавши потом цркву која је после његове смрти опустела.
На том месту данас се налази параклис првог обретења (проналаска) главе Светог Јована Крститеља. Светињу одржавају руске монахиње с великом љубављу и побожношћу, трудећи се да просторно мали параклис ходочасницима духовно искри једнако као и руски манастир Вазнесења висок 64 метра који доминира панорамом Маслинске горе. Наиме, параклис првог обретења главе Светог Јована дели порту са импознатном „руском свећом“, како се колоквијално назива руски манастир Вазнесења, највиша верска грађевина на Маслинској гори.
Централно место у параклису првог обретења главе Светог Јована Крститеља је удубљење у поду, где се ходочасници сагињу и спуштају главу, молећи се за опрост грехова.
Прво обретење главе Светог Јована Крститеља црква обележава 9. марта. На исти дан обележава се и друго обретење које је, по предању, уследило готово четири века касније пошто је монах Инокентије пронашао посуду са реликвијом од непроцењивог значаја у хришћанству.
Друго обретење се, по предању, догодило кад су двојица монаха уснила Светог Јована Крститеља који им је открио где се налази његова глава. Откопали су је, али се нису према реликвији односили с пажњом, већ су је дали грнчару који ју је предано чувао. Пред смрт, грнчар је предао главу Светог Јована Крститеља својој сестри, а онда је реликвија доспела у руке монаха Евстратија који ју је похранио у пећини. Верници ће рећи да је Божјом промишљу тик до пећине игуман Маркело подигао манастир. Старешини манастира се, по предању, Свети Јован Крститељ јавио у сну и открио му где је похрањена његова глава.
Реликвија је потом завршила у Цариграду, да би била премештена у Кападокију, где је остала до 850. године. Опет по предању, цариградском патријарху Игњатију у сан је дошао Свети Јован Крститељ и открио где би требало да потражи реликвију. Недуго затим, глава Светог Јована Крститеља је пренета у Цариград. Дан трећег обретења црква обележава 7. јуна.
За време владавине цара Константина ИX Мономаха реликвија је, верује се, подељена на неколико делова. Научници су покушали да одгонетну где се они налазе. Као могућа места на којима би могли да буду делови реликвије помињани су Сирија (Дамаск), Италија (Рим), Француска (Амјен), Света гора, Нагорно Карабах, Немачка...
И колико год да је верницима важно да научници открију мистерију где се налази одрубљена глава Светог Јована Крститеља, још им је значајније духовно наслеђе које је овај пророк оставио. Поштење, морал и борба за истину – особине које се везују за Светог Јована Крститеља, уткани су како у хришћанство у ком се Претеча поштује као светац и мученик, тако и у исламску традицију која препознаје ову религијску личност као пророка Јахју сина Захаријевог.
(Курир.рс)
