Način na koji vrištimo je signal kojim izražavamo određenu emociju.
Stručnjaci sa Univerziteta u Cirihu su u ovogodišnjem istraživanju ndentifikovali najmanje šest različitih psiho-akustičnih pozitivnih i negativnih vrsta vrištanja koja se dele na "alarmantne" (pozivaju u pomoć) i "nealarmantne" (signaliziraju na nešto što je emotivno veoma važno).
Pročitajte još: GOVORITE U SNU? Evo šta bi to moglo da znači
To su:
- Bes (negativno alarmantno vrištanje)
- Strah (negativno alarmantno vrištanje)
- Bol (negativno alarmantno vrištanje)
- Ekstremna radost (pozitivno nealarmantno vrištanje - signalizacija)
- Intenzivno zadovoljstvo (pozitivno nealarmantno vrištanje - signalizacija)
- Tuga (očajničko nealarmantno vrištanje).
Kada su ispitanici čuli svaku od šest vrsta vrištanja, snimci mozga su pokazali da su brže, tačnije i s većom neuronskom osetljivošću reagovali na pozitivno nealarmantno vrištanje, nego na alarmantno (upozoravajuće).
Vrisak najtačnije otkriva emociju
- Dok je vrištanje koje upozorava na uzbunu (od boli, ljutnje ili straha) uglavnom izazivalo manju reakciju u mozgu, vrištanje iz zadovoljstva, zbog tuge ili radosti pokazalo je veću aktivaciju u mozgu, posebno u desnoj hemisferi, gde se nalazi slušni korteks niskog i visokog nivoa - objasnili su autori studije.
LJudi reaguju brže kada čuju da neko vrišti.
Istraživači pretpostavljaju da ljudi reaguju brže, preciznije i s većom osetljivošću na nealarmantno i pozitivno vrištanje jer takvi krikovi izgleda imaju veći značaj u ljudskim sociobiološkim interakcijama, nego oni koji upozoravaju na opasnost.
Pročitajte još: Devet znakova da sta POD STRESOM, a da to ni ne znate!
Mozak otkriva opasnost kroz zvuk
Švajcarska studija je pokazala da je komunikativna priroda ljudskih vrisaka raznovrsnija nego što se pretpostavljalo. Čini se da se pozitivno vrištanje bez alarma, kojim se izražava intenzivno zadovoljstvo ili krajnja radost, u ljudskom mozgu percipira i obrađuje efikansije od "SOS" krikova.
- Rezultati naše studije iznenađuju u smislu da istraživači obično pretpostavljaju da je ljudski kognitivni sistem posebno podešen da otkriva signale opasnosti i pretnje u okolini kao mehanizam preživljavanja - zaključuju stručnjaci.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
