Proteini su gradivni elementi neophodi za rast i regeneraciju mišića, kostiju, ligamenata i tkiva. Takođe, imaju veliki udeo i u imunitetu.
Koliko nam je dnevno potrebno proteina?
Količina proteina koja je potrebna razlikuje se od osobe do osobe. Najlakše je odrediti na osnovu telesne težine. Pomnožite 0.9 grama sa brojem kilograma i dobićete broj koji se odnosi na vaš idealni dnevni unos proteina.
Belo pileće meso
Belo meso sadrži veliku količinu proteina. Zdravije je od crvenog mesa jer ima viši sadržaj nemasnih proteina, a niži nivo holesterola i masti. 100 g pilećeg mesa sadrži čak 32 g proteina.
Pročitajte još: Stalno ste UMORNI i samo bi nešto GRICKALI: Nije tako bezazleno kao što se čini
Riba
Rbe kao što su losos, tuna, pastrmka i sardina su dobri izvori proteina. Srčana oboljenja kod ljudi su često uzrokovana nedovoljnim unosom omega kiselina. Sadržaj proteina u 100 g neke ribe: tuna 24 g, losos 20 g, halibut 46 g.
Foto: Pixabay
Pasulj
Sve vrste pasulja imaju prilično visok sadržaj proteina. 100 g pasulja ili soje sadrže i do 12 g proteina.
Orašasti plodovi
Orašasti proizvodi kao što su badem, kikiriki, indijski i brazilski orah spadaju u visokoproteinsku hranu. Izvor su amino i omega - 3 masnih kiselina. Jedina mana orašastih plodova je što imaju visok sadržaj masti, pa je zato potrebno da se konzumiraju umereno. Sadržaj proteina u 100 g orašastih plodova: orasi 33 g, bademi 21 g, kikiriki 8 g, semenke suncokreta 6 g, laneno seme 5 g.
Foto: Deposit
Pročitajte još: Voćka koja je čist dar prirode: Seme grejpfruta pomaže pri lečenju nekoliko vrsta bolesti
Mlečni proizvodi
Mleko, jogurt, sir i kajmak su važni izvori proteina. Sadržaj proteina u 100 g nekih vrsta mlečnih proizvoda: mleko 6 g, jogurt 6 g, parmezan 10 g, niskomasni švajcerski sir 8 g.
Banane
Jedne od najzdravijih voćki. 100 grama banana sadrži 4 g proteina i zbog toga se ova namirnica preporučuje za doručak. Takođe su bogate kalijumom.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU