Svake godine napravi se više od 3.000 milijardi limenki najrazličitijih namena
Otvorili ste tunjevinu u konzervi, paštetu, uzeli limenku piva iz frižidera... Uobičajena radnja, svakodnevna. A da li znate da se godišnje u svetu napravi više od 3.000 milijardi (oko 500 po glavi svakog stanovnika Zemlje) i da je za konzerve zaslužan niko drugoi do Napoleon Bonaparta?
Naime, 1809. godine Napoleon je zatražio od svojih naučnika da mu pronađu način kako da "lako, jeftino sačuvaju razne vrste hrane". Naravno, sve zbog potreba armije koja je u Napoleonovo vreme imala više miliona vojnika pa je snabdevanje tolike Armade zahtevalo još jednu "armiju ljudi".
Prvi proces konzerviranja hrane izmislio je posle niza eksperimenata Nikolas Apert, Francuz koji je smislio da se hrana čuva u specijalnim teglama i bocama tako što bi se zagrevala na određenoj temperaturi, držale određeno vreme tako i tek onda zapečatile pčelinjim voskom.
Pročitajte još: Znate li zašto su neka JAJA BELA, a neka SMEĐA? Odgovor će vas iznenaditi
Englezi su zbog Napoleona morali da urade mnogo stvari, a jedna je i da odgovore na ovo konzerviranje. Samo godinu dana kasnije i oni su počeli da "konzerviraju" hranu istim metodom kao Francuzi, ali je Piter Duran umesto stakla patentirao primenu limenih posuda. Već 1920. godine Kraljevska mornarica je umesto buradi sa kiselim kupusom, usoljenom govedinom, u brodska spremišta slagala velike količine konzervi sa najraznovrsnijom hranom!
Naravno, prektični od pamtiveka, stanovnici engleskih kolonija na teritoriji SAD su odmah preuzeli ovaj metod, usavršili ga i automatizovali da bi krajem 19. veka Samjuel Preskort i Vilijam Andervud manje-više odredili sve moderne postulate konzerviranja koje poznajemo i danas.
Prve konzerve su pravljene od tankog lima koji se savijan u cilindre. Bile su bez dna i poklopca koji su ručno stavljani ili zavarivani. Ameri su postupak, rekosmo automatizovali, nije se više zavarivalo dno i poklopac pa su konzerve bile sanitarno bolje urađene. Razvijao se postupak zatvaranja ali i otvaranja konzervi, kao i materijal od koga se prave. I danas se najčešće upotrebljavaju tanki limovi od čelika (95 odsto) koji su presvučeni raznim drugim materijalima.
Pročitajte još: Kada su se u SRBIJI pojavila PREZIMENA i kako su nastajala? Imamo odgovore
Konzerve bi trebalo da dovoljno dugo, sačuvaju sve nutritivne vrednosti proizvoda kao i ukus i izgled.
Sada se u modernom svetu, ogroman broj konzervi ponovo reciklira pa je negativan uticaj na životnu sredinu mnogo manji nego ranije.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
