Koliko su probiotici važni za imunitet, kada treba uzimati vitamin D, a šta mogu da izazovu velike količine antibiotika, objasnio je profesor dr Dino Tarabar, gastroenterolog i onkolog u KBC "Dr Dragiša Mišović", koji se borio sa teškim simptomima kovida.
Profesor Tarabar podsetio je gledaoce da je crevni sistem najveći imunološki organ u organizmu i da su probiotici ključni za održavanje i izgradnje imuniteta.
Napomenuo je da bakterija u ljudskom organizmu ima 10 puta više nego ćelija kao i da je njihova uloga da čuvaju imunitet, a da procenat loših bakterija ne sme da premaši 15 procenata.
- Zato te bakterije rade mnogo, mnogo posla za nas i štite nas od silnih bakterija, drugih opasnih i toksičnih stvari, podižu naš imunitet i sposobnost - objasnio je profesor emisiji RTS Ordinacija.
Pročitajte još: Ako NE JEDETE OVU HRANU dosta su velike šanse da ćete biti DEPRESIVNI!
Kako je dodao, "mi moramo da hranimo te dobre bakterije".
- Vi hranite srce, pluća i sve. Mi moramo da hranimo i naš mikrobiom. I one traže hranu. Ako one nisu dobile hranu, a to su hrane u vlaknima i u povrću, promeniće se pe-ha vrednost, promeniće se propustljivost u crevima. One će da pate - istakao je i napomenuo da bakterije utiču i na mnoge druge procese, kao što su gojaznost, dijabetes, alergije, nervni sistem, kao i na razvoj mnogih bolesti, - multiple skleroze i Parkinsonove bolesti.
Objasnio je da bakterije imaju svoj ritam i određeno vreme kada su budne i kada spavaju.
Pročitajte još: Kako se osloboditi zavisnosti od ŠEĆERA?
- Ako vi ne spavate, ni bakterije ne spavaju. Vi ih maltretirate - rekao je profesor Tarabar i dodao da ćemo, ako vodimo računa o njima, biti dobro.
Zašto ne treba uzimati veliku količinu antibiotika?
- Mi smo veoma skloni da za virusne infekcije uzimamo antibiotike. Taj antibiotik treba da ubije patogenu bakteriju za koju smo pretpostavili da je izazvala bolest, ali antibiotik ubija i sve ostale dobre bakterije. Onda počinje da se remeti balans i zato uz antibiotike dajemo probiotike - objasnio je i naglasio da velike količine antiobiotika narušavaju crevnu floru, ali je da je prevelika upotreba ove vrste lekova najčešća greška koju ljudi prave.
Važna je raznolikost u crevima koja se dobija adekvatnom ishranom, dok se šećer izdvaja kao najgora moguća hrana za to.
Pročitajte još: Četiri porcije povrća za zdrav pankreas: Evo menija!
- On se apsolutno obradi i absorbuje u tankom crevu. Šta dođe u debelo - ništa. Znači, vi ne hranite svoje bakterije. Ali ako uzmete kompleksne ugljene hidrate, oni ne mogu kompletno da se razmnože, kao celuloza - kada jedete jabuku sa korom. Vi ne možete u vašem tankom crevu da je obradite. Ona će doći u debelo crevo i tamo čekaju dobre bakterije koje će da se nahrane celulozom i radiće svu dobru stvar za nas - rekao je i dodao da će "bakterije patiti ukoliko se ne nahrane kompleksnim ugljenim hidratima i da će biti neadekvatna odbrana, a da će se klostridija, kandida i slične bakterije razmnožiti i početi da nam prave štetu".
Osim antibiotika, štetni su i nesteroidni antireumatici, poput diklofena i ibuprofena, koje ljudi piju zajedno sa aspirinom, jer mogu da naprave ulceracije u crevima koje izgledaju kao ulcerozni politis.
Pročitajte još: TRI SAVETA nutricioniste za jačanje imuniteta tokom pandemije KORONA VIRUSA
- To je vrlo opasno i to takođe remeti crevnu floru - istakao je Dino Tarabar.
Kada treba uzimati vitamin D?
- Nemojte piti vitamin D ujutru. Ima, takođe, antiinflamatorni efekat. Ujutru se najviše luči kortikosteroida. Ne treba se boriti sa njima, jači su. Kako kortikosteriodi smanjuju lučenje tokom dana, vi dodajete vitamin D, ali 2.000 jedinica. Terapijska doza za kovid je 10.000 jedinica - izjavio je Tarabar za RTS.
NJegova preporuka je da se uzima 2.000 jedinica dnevno.
Treba uzimati i sledeće minerale i vitamine: cink, magnezijum, selen i vitamin C koji treba piti i u većim dozama – i do 6.000 miligrama.
Pročitajte još: Sedam ZDRAVSTVENIH UPOZORENJA koja nam šalju USNE
- Ja sam u sklopu oporavka dobijao intravenski i 30 do 40 grama vitamina C - naglaiso je.
Zašto su važni probiotici?
Dr Tarabar je naveo da su sprovedena istraživanja koja su pokazala da su pacijenti koji su pili probiotike imali lakšu kliničku sliku i da je kraće trajalo njihovo lečenje od poremećaja upale pluća.
Efekat probiotika traje onoliko dugo koliko se piju i najviše šest do sedam dana posle toga, objasnio je.
- Vi ako hoćete efekat od njih, morate stalno da ih pijete. Ako vam treba, kao što mi dajemo za neke hronične stvari kao što su nervozna creva, ulcerozni kolitis, pa čak i Kronova bolest - rekao je profesor Tarabar pa istakao da nema problema da se probiotici dugo piju.
Pročitajte još: Ukoliko imate problem sa nesanicom, ova namirnica je spas za vas
Važno je znati danijedan probiotik ne može ostati trajno u organizmu, osim ako ne se unosi trajno kroz određene namirnice.
Na spisku namirnica bogatih probioticima nalaze se jogurt, kefir, kiseli kupus, beli luk i mango.
- Ako to unosite i ako imate raznovrsnost sve ove hrane, vi ne treba da uzimate probiotike - rekao je prof. dr Dino Tarabar.
Treba pomenuti i kiseli hleb, koji se pravi od prirodnog kvasca.
Pročitajte još: Otišao kod doktora i saznao da mu je ostalo POLA SATA ŽIVOTA!
- Nema kvasca, nego se od crnog, ražanog hleba pravi prirodni kvasac i to je taj kiseli hleb, beskvasni. NJegova osnova je sa probiotskim bakterijama - napomenuo je je Tarabar i preporučio da bi trebalo izbegavati beli hleb zbog prostih šećera koje sadrži.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
