Šta kažu nova istraživanja? Evo da li KROMPIR može da bude deo zdrave ishrane

Istraživači sa Bostonskog univerziteta proučavali su podatke 2.523 učesnika, procenjujući njihove navike u ishrani tokom vremena, sa ciljem da shvate da li redovna konzumacija krompira može dovesti do kardiometaboličkih bolesti kao što su gojaznost, hipertenzija, dijabetes, itd.

Studija

Stručnjaci su počeli da prikupljaju podatke o navikama u ishrani ljudi starijih od 30 godina, koliko i kakvu vrstu krompira konzumiraju od 1971. godine. Statistike dobijene analizama pokazuju da je 36% ispitanika preferiralo pečeni krompir, 28% prženi, 14% pire i samo 9% kuvano. Istovremeno sa gore navedenim podacima, istraživači su takođe posmatrali evoluciju zdravlja učesnika tokom godina.

Rezultati

U slučajevima zdravih odraslih osoba, primećeno je da konzumacija četiri ili više šoljica krompira (prženih ili ne) nedeljno nije povezana sa zdravstvenim problemima u vezi sa kardiovaskularnim sistemom. Pored toga, oni koji su jeli krompir, čak i pomfrit, ali su se trudili da redovno vežbaju i sistematski izbegavaju crveno meso, imali su manje šanse da razviju imaju visoke vrednosti triglicerida.

"Nije iznenađujuće što krompir nije povezan sa bolestima poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska ili povišenih triglicerida, jer je potpuno neprerađena hrana. On je povrće koje sadrži kvalitetne ugljene hidrate i vlakna. Krompir srednje veličine je dobar izvor kalijuma, elektrolita koji doprinosi normalnom funkcionisanju mišića, kardiovaskularnog i nervnog sistema“, objašnjava Don Dženson, dijetetičar i nutricionista specijalizovana za ishranu i zdravlje.

Kako objašnjava stručnjak, krompir sam po sebi ne izaziva osećaj nezdravog obroka, jer u velikoj meri zavisi od načina pripreme, ali i priloga koji ćete kombinovati sa njim.

(Ženski magazin)

BONUS VIDEO