Живот заправо почиње у четрдесетој. До тада само истражујемо, речи су Карла Густава Јунга
- Важно је да су људи до тада раскрстили са илузијама: шта се од њих очекује, шта би требало а шта желе да раде, као и о начину ангажовања у вези, послу, породици
- Жене могу да увиде шта им је битно у партнерству, ко им прија, неке излазе из дугих односа, неке постају мајке, док мушкарци схватају да везивање не значи нужно губитак слободе
- Одређена понашања личе на адолесценске кризе, јер се јавља и нека врста бунта када особа јасније показује шта неће и не жели или шта јој недостаје
Живот заправо почиње у четрдесетој. До тада само истражујемо, речи су Карла Густава Јунга, чувеног швајцарског психијатра који се сматра зачетником аналитичке психологије. И многи данашњи стручњаци сагласни су у томе да су четрдесете нове тридесете и једно од најбољих раздобља у животу. Тада можете да пружите максимум на многим пољима, још сте довољно млади, али истовремено искусни, зрели, одлучни и имате потребно самопоуздање да реализујете оно што још нисте. С друге стране, постоје особе које оковане немиром и стрепњом од онога шта их очекује, то доживљавају као растанак са младошћу.
Са доласком четрдесетих неминовно се нижу и многа питања. Поглед у ретровизор живота подсећа вас на то шта сте до тада урадили, шта сте могли, а нисте. Али и шта би ваљало чинити у наредном периоду. Истина, време не можете да вратите, али барем можете паметно да искористите оно које је пред вама и надокнадите ствари које сте можда пропустили.
За шта је прави тренутак и да ли је у четрдесетим за неке ствари можда већ касно? Одговоре на ова и друга питања за "Живот плус" дала је Маја Павлов, психолог и психотерапеут:
- Слажем се да се ради о "добрим годинама" у којима много тога постаје јасније, одмереније, а самим тим и пружа могућност за коначно ангажовање у животним околностима на свој начин. Ипак, то свакако зависи од сваког понаособ, колико је ко урадио на себи, да ли се изградио као особа, да ли су му те године донеле довољну зрелост за промишљање, личне адекватне изборе и истовремено задовољство које носи неку нову сатисфакцију.
Без лажног компромиса
Које су предности четрдесетих година, шта све можемо да урадимо, што до тада нисмо?
- Људи, како мушкарци тако и жене, током четрдесетих постају свеснији критеријума и вредности на којима граде своје одлуке, улазе у односе или се одлучују за одређена финансијска улагања. Врло је важно да су до тада раскрстили са илузијама типа: шта се од њих очекује, шта би требало да раде, шта желе да раде, као и о начину ангажовања у вези, послу, породици.
Да ли је управо једна од важнијих ствари то што већина зна шта жели од живота?
- Неки то знају, неки још не, све зависи од тога колико су искуствено прошли и допустили себи да буду то што јесу. Уколико су стигли до те тачке или имају самосвест о себи, другима и свету, они могу да знају шта желе или, још важније, шта више не желе, шта им не прија и око чега се неће више ангажовати.
У чему се конкретно огледају предности жена, а у чему мушкараца?
- Жене могу у годинама своје солидне зрелости да одлуче шта им је важно у партнерству, ко им прија, а ко не. Неке од њих се одлучују да изађу из дугогодишњих веза у којима нису пронашле смисао или оно што им треба. Ово одрицање од лажног компромиса, јесте и први знак заузимања за себе и афирмацију важних личних вредности. Неке жене тада постају мајке и могу истински да уживају у новој улози на прави начин, јер сада имају све ресурсе неопходне за свестан и зрео мајчински негујући став. Мушкарци схватају да не морају више да лете са цвета на цвет, да везивање не значи нужно губитак слободе и да имати партнера и породицу може бити добитак без преседана и без капитулације.
Ако је живот пре тога био само истраживање, шта све можемо да сазнамо и откријемо?
- Откривамо како живот функционише, како се у њему адаптирамо и прилагођавамо, колико поштујемо себе и друге, и зашто имамо одређене обрасце који нам не помажу да стигнемо у жељена стања. Велики увиди се тичу особа супротног пола са којима до тада учимо да се повезујемо у неформалним или више формалним релацијама, односима или партнерствима. Научимо такође и на шта имамо право, а уколико смо га изгубили, ко нам је та права ускраћивао. Одговори често воде у ране одлуке и неке раније обрасце, које су особе генерисале још у примарним породицама. Уколико ови обрасци нису били функционални, често је потребно више времена, енергије и ангажовања да би се стигло у тачку у којој ће се људи осећати задовољно. У четрдесетим, као и у тинејџерском добу, постоји могућност да склизнемо у такозвани антискрипт. То је супротност одређеног животног сценарија у коме се не осећамо пријатно. Међутим потенцирање неке супротности такође може бити погрешно. Стога је битно да препознамо шта нас "гура" у одређену причу, да ли је мотив исправан или је само нека врста ината.
Свођење биланса
Да ли је то време када је важно да анализирамо досадашњи живот, шта смо постигли, а шта пропустили?
- Јесте, тада се и праве неки биланси, било свесно или несвесно, и зато се некада ове "добре године" сматрају и кризним истовремено, па их неки називају кризом средњих година. Одређена понашања личе на адолесценске кризе, јер се јавља и нека врста бунта у коме особа јасније показује шта више неће и не жели или шта јој недостаје.
Колико су, с друге стране, четрдесете "отрежњујуће", да схватимо да треба да уживамо у животу, а не да бројимо године које незаустављиво пролазе?
- Отрежењења могу да наступе после одређених догађаја, промена, селидби, раскида или смрти. Тада људи издиференцирају приоритете и не желе да раде погрешне ствари, јер постају свесни да време цури и да им постаје битно како живе.
За шта је можда касно?
- Не бих рекла да је касно, већ да морамо да прихватимо одређене последице својих претходних поступака. Уколико на неке ствари не можемо да утичемо, рецимо, неко се растао и каје се, то може да каже, али и поред признања грешке, то неће другога вратити. Прихватање те реалности не би требало да води особу у горчину, већ да буде шанса за нови почетак, са увидом који доноси мудрост.
Бонус видео:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
