У нашој народној митологији коришћен је као симбол наде
Глог припада фамилији ружа и обухвата око 250 различитих врста које су распрострањене у умереним пределима северне хемисфере. Често расте уз ограде и живице и на ободима листопадних и четинарских шума широм Средње Европе и Азије, као грм средње величине, док на погодном тлу може израсти и у чврсто разгранато дрво. У келтској митологији глог је сматран једном од двадесет светих биљака, а у нашој народној митологији приписује му се улога заштитника од вампира. Најпознатије врсте рода Crategus суː Crategus monogyna , односно бели глог и Crategus oxyacantha , црвени.
Глог се може срести на ливадама, шикарама, ивицама шума, каменитим планинама. Раумножава се пресађивањем изданака узетих из шуме или из семена које захтева стратификацију да би након годину или две клијало. Побољшање клијавости постиже се интензивним сушењем семена на собној температури, пре стратификације. Ређе се калеми на сејанце других врста.
Плод је јестив и често се употребљава за прављење компота, слатка, мармеладе, док се млади изданци и листови користе и као додатак јелима.
Листови, цветови и плодови црвеног и белог глога делују благотворно на рад срчаног мишића и код умерено повишеног срчаног притиска, узнемирености. Употреба глога за лечење хипертензије и палпитација први пут се помиње 1695. године, да би благотворно дејство глога на срце званично потврдили амерички лекари Џенингс и Клементс крајем 19. века.
Плодови глога садрже кардиотоничне амине, глукозиде, олигомерне процијанидине, флавоноиде, танине, сапонине, фосфорну киселину, минералне соли калијума, калцијума, натријума и фруктозу.
Активни састојци глога повољно делују на нормализовање срчаног ритма, а у случају хипертензије или хипотензије повољно делују на нормализовање крвног притиска. Код старачког срца, после прележаног миокардитиса или након инфаркта миокарда, употреба глога помаже опоравку срчаног мишића. Глог делује умирујуће и на централни нервни систем, па се препоручује код повећане раздражљивости и несанице. У народној медицини глог се користи за ублажавање симптома менопаузе, код повишене телесне температуре, за умирење кашља, у виду облога за смирење болова код болести мокраћних канала и као средство за умирење код епилептичних напада.
Прочитајте још: Овај зачин вам може помоћи да ОРХИДЕЈЕ КОЈЕ СУ КРЕНУЛЕ ДА ВЕНУ ВРАТИТЕ У ЖИВОТ: Врло једноставан и користан трик
Савремена истраживања показала су да употреба екстракта глога доприноси превенцији инфаркта. Танини присутни у њему делују као вазодилататори, а полифеноли имају антиоксидантно дејство. Такође, новија истраживања показала су да употреба чаја од плода глога током третмана хемиотерапијом или зрачењем пацијената оболелих од малигних болести може имати заштитну улогу на здраве ћелије организма.
У старој Европи, глог је коришћен као симбол наде, а такође и као амајлија против враџбина и вампира. Неки су веровали да има способност да инхибира продорне натприродне силе. Као заштита од врачања, глог се понекад стављао у колевке беба или око кућа и врата, а Грци су наводно комаде глога држали у прозорским оквирима како би спречили вештице да уђу у куће.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
